En Bronte

li je bolje otkrivati životne zamke i jame neiskusnim i nepromišljenim putnicima, ili ih zakloniti granjem i cvećem?

Da li je bolje otkrivati životne zamke i jame neiskusnim i nepromišljenim putnicima, ili ih zakloniti granjem i cvećem?

Jak postaje onaj ko savladava velike teškoće i izvršava podvige. Ako želite da vam sin časno korača kroz život, ne smete nastojati da mu raščistite kamenje sa staze, nego ga naučite da odlučno gazi po njemu; ne vodite ga za ruku, nego ga pustite da se uči da ide sam.“

Samo kažem da je bolje naoružati i ojačati heroja, nego razoružati i oslabiti neprijatelja, i ako gajite mladicu hrasta u staklenoj bašti, čuvajući je pažljivo noću i danju, i štiteći je od svakog daška vetra, ne možete očekivati da ona postane snažno drvo poput onoga što raste na padini planine, izloženo aktivnostima prirode, nepošteđeno čak oluje.“

Dragi moj Gilberte“, rekla je, „volela bih da nisi to učinio! Znaš koliko mi tvoje dobro leži na srcu, koliko te volim i cenim iznad svega na svetu, i kako čeznem da te vidim zbrinutog u životu, i kako bih gorko patila kad bi se oženio tom devojkom ili ma kojom drugom iz susedstva. Ne znam šta nalaziš u njoj. Nije to samo što nema novaca – daleko od toga – ali ona se ne odlikuje ni lepotom, ni bistrinom, ni dobrotom, ničim što bi se moglo poželeti. Kad bi znao svoju sopstvenu vrednost kao što je ja poznajem, ne bi ni sanjao o tome. Pričekaj malo i videćeš! Ako se vežeš za nju, kajaćeš se celog života kad se obazreš i vidiš koliko ima boljih devojaka. Veruj mi.“

lepota je svojstvo koje je, pored novca, obično najpri­vlačnije za najgoru vrstu ljudi; i prema tome, verovatno je da će navući mnoge nevolje onome ko je poseduje.

gde nada raste, strah vreba iza nje.

Kroz nečije oči može se gledati u dušu i za jedan sat se može saznati više o veličini i širini i dubini nečijeg srca nego za čitav život,

nemoj dopustiti da ti ukrade srce prva luckasta i bez životnih načela osoba, koja žudi da zagospodari njime

Primaj hladno i ravnodušno svaku pažnju dok se ne uveriš u vrednost prosca i dok je valjano ne razmotriš; i neka tvoja osećanja počivaju na potvrdi.