Rafael Žordano

Robijaševe pruge su pukotine. Dopadaju mi se Odijarove reči:

„Srećni su oni koji su naprsli, pošto u njih ulazi svetlost.“

Često sam govorio Arturu da ne postoje neuspesi. Postoje samo iskustva.

Vraćam se ovamo oslobođen svoje prošlosti, kao ubijeni čovek koji još hoda uspravno. Čovek koji je sve imao u svojim rukama i koji je uspeo da izgubi svoju suštinu. Došao sam ovamo upravo zato da to pronađem: suštinu.