Poslednji od nas

To je problem sa mazohistima, nemoguće je poželeti da im bude loše, a da im pritom ne činite dobro.

Ostavljaš utisak da si dobro primio udarac i svario šok, a onda se nekoliko dana kasnije pojaviš sa nekim samo tebi svojstvenim načinom da rešiš problem.

Osveta ostaje najsigurniji oblik pravde.

„Da te odbacimo, Rebeka?“, veselo je predložila Loren, koja je ponekad bila suptilna kao labrador kome je neko dobacio lopticu usred prodavnice kristala.

Zlo postoji kao što postoje i sadisti. Nemojte tražiti opravdanje za njih, ono ne postoji. To je u dubini njihove prirode. Oni osećaju zadovoljstvo dok povređuju druge. Treba ih izbegavati ili, ukoliko imate mogućnosti za to, dokrajčiti ih; ipak, kao osetljivo biće, vi imate granice koje ti ljudi nemaju.

lako je naći rešenje kada su godine prošle, ali odluke se donose u magli trenutnih okolnosti.

„Ostavljaš utisak da si dobro primio udarac i svario šok, a onda se nekoliko dana kasnije pojaviš sa nekim samo tebi svojstvenim načinom da rešiš problem. Često pomislim da je tvojim trenutnim besom lakše upravljati nego onim odloženim“

„Čak i tri decenije kasnije. Ovde je sve politika. Ne možete ni da zamislite koliko ova zemlja pati od procedura. A da ne govorimo o dozvolama i opozivima, o raznobojnim formularima. Provodim dane nad njima. Postaje obeshrabrujuće. Osećam se sposobnim da pobedim Zemljinu težu. Ali ne i papirologiju.“

Nisam videla ništa loše u tome da se beži. Realnost je grozna. Moja majka je to najbolje znala. Svaka osoba rođena u ovom veku mogla je da vidi pravo lice realnosti. Ona je ograničenje, poniženje. Neprekidno žrtvovanje snova i beskraja.

Prijateljstvo je ono čime se zadovoljavamo kada ne možemo da tražimo više od nekog ko bolje izgleda od nas. Osim ako prethodno nije rešeno pitanje seksa, a ni to nije uvek dovoljno.