Kincugi: prigrlite svoju nesavršenost i nađite sreću na japanski način

Ako ne obnovite svoj život, kriza, nevolja ili drama koju ste iskusili biće vaša referentna tačka, vaša merna jedinica, centar vašeg univerzuma, i bez vaše svesti, rukovodiće vašim izborima, sećanjima, strahovima i željama.

Vaš život se neće spontano zaceliti. Nemojte čekati da se nešto dogodi samo zato što to želite, jer sama želja nije dovoljna da izleči naše živote. Akcija je ono što će vam doneti bolji život i pomoći vam da prevaziđete nevolje. Jeste li spremni da preduzmete korake? Jeste li voljni da sebe ponovo izgradite?

Zašto ustajete svakog jutra? Šta vas motiviše da svakog jutra ustanete iz kreveta? U Japanu postoji termin koji opisuje naš razlog za život ili bitisanje: ikigai. Svi imamo ikigai, čak i ako ga ne znamo. U stvari, potraga za ikigaijem je ono što donosi velike doze zadovoljstva i samoispunjenja, jer kad se povežete sa svojim ikigaijem, vaš život će dobiti smisao.

za učenje i utvrđivanje naučenog potrebno vreme i otvoren i radoznao stav.

Ne treba da težimo ka tome da budemo neranjivi, da živimo sigurnim i lakim životom, ili da ostanemo kod kuće zbog straha od povrede. Umesto toga, moramo naučiti da budemo snažniji, zalečimo svoje rane, popravimo šta je slomljeno i da iznova izgradimo svoj život.

Stavite svoja očekivanja u kontekst realnosti konkretne situacije umesto da ih prilagođavate svojim željama, jer ćete tako sebe poštedeti velike količine patnje i bola.

Tokom našeg života iskusićemo probleme i krize, to je sigurno, ali dobra vest je da možemo da naučimo da se sa njima nosimo i da ih prevaziđemo. Neprolazna ocena, slomljena ruka ili nesrećna ljubav su situacije na kojima se može raditi i iz kojih se može naučiti. Kriza, problem ili nevolja je samo teškoća koja se mora prevazići. Moramo verovati da je tako i to moramo naučiti našu decu.

Ponekada ostajemo obuzeti bolom i nismo u stanju da ga prevaziđemo, da idemo dalje, da iz njega naučimo.

Radije bismo uzeli lek za bolove nego da donesemo odluku.

redu je; obratite pažnju na to osećanje, protumačite ga, i polako ga ispratite do vrata. Nemojte ga se plašiti. Nemojte ga izbegavati.

Postoji samo jedno rešenje za sprečavanje gubljenja perspektive: planiranje. Ako osećate da postajete napeti, treba da zakočite. Ako osećate da ste pod pritiskom, treba da nađete rešenje. Ako se osećate da gubite kontrolu, treba da prestanete.