To su hormoni

U pubertetu čovek mnoga osećanja doživljava ne samo veoma intenzivno nego i prvi put, a to im daje ogromnu snagu.

Ali zato sada ponekad imam osećaj da sam u nekoj vrsti postpuberteta, s dvadeset i jednom godinom, jer moram ponešto da nadoknadim. Nešto za šta sam onda bila preozbiljna, ili ja ili porodična situacija.

Kad se osvrneš na to doba, kao da nije bilo deo tvog života, nego neki drugi život. Pubertet je mnogo povezan sa izgradnjom identiteta, i kao da si tada bio neka druga osoba. Kad se osvrnem na to doba, više mi se čini da gledam neku nepoznatu osobu, koju bih mogla da pitam: „Ko je bila ta, tadašnja Sara?“

A nisam mogla da prepoznam: šta je sasvim normalan proces puberteta, a šta su stvarno porodični problemi?

Ali čovek uopšte ne mora da se trudi da bi umro. Mnogi već i pre vremena hitaju ka tom cilju.

Nažalost, zdravlje počinje da nam nedostaje tek kada ga više nema.

Ako smo bolesni, prirodno je da nas naše telo zanima više nego ako funkcioniše tiho i mirno.

Jesam li ja moji hormoni, i ko sam zapravo ja? Muškarac/žena/oboje/neutralan?

To iskustvo me je prepalo: zar mojim temperamentom može tako jednostavno da se manipuliše? Progutaš tabletu hormona i postaneš drugi čovek?

To ide ovako: nekako sam iskočila iz koloseka, a ipak idem dalje, vučem se i nije mi dobro. Zapravo, ni samu sebe ne mogu da podnesem. Ali trenutno mi je prosto tako. Jer… jednom izuzetno neću tek tako da funkcionišem i pustiću da me događaji nose, da pobesnim, ili da se osetim slabo i bespomoćno i da plačem. Jer hoću da se valjuškam u ovom neraspoloženju. Jer je razdražljivost zabavna sve dok ne postane destruktivna. Ali jao svakome ko dođe, pokaže mi moju sliku u iskrivljenom ogledalu i svede me na determinističku pojavu kao što su PMS, pubertet, ili višak testosterona. Preterana funkcija štitne žlezde, pad šećera ili talasi vrućine, matoroj verovatno nisu više sve koze na broju?