Priručnik za ratnika svetlosti – ilustrovano

Da bi verovao u svoj vlastiti put, nema potrebe da dokazuje kako je tuđi put pogrešan.

„Kad budeš uspeo da prevaziđeš teške probleme, nemoj se zadržavati na teškim trenucima kroz koje si prošao, već se prepusti radosti što si savladao još jedno iskušenje u životu. Kad ozdraviš, posle dugog lečenja, ne misli više na patnje koje si, neminovno, trpeo, već na Božji blagoslov koji ti je doneo izlečenje.

Čuvaj u svome sećanju, do kraja života, one dobre stvari koje su proizašle iz nedaća. One će služiti kao dokaz tvoje sposobnosti, i ulivaće ti poverenje kad god se nađeš pred nekom preprekom.“

Evo prvog uputstva Vitezovima: izbrisaćeš sve ono što si dosad zapisao u svesci svog života: nespokojstvo, nesigurnost, laž. A na njihovo mesto upisaćeš reč hrabrost. Ako tom rečju započneš putovanje i slediš ga s verom u Boga, stići ćeš tamo gde treba.“

Ti si, međutim, tužan. To samo dokazuje da je tvoja duša još uvek živa.“

Ratnik je naučio da Bog koristi samoću da bi nas naučio kako da živimo zajedno.

Koristi bes da bi nam ukazao na neprocenjivu vrednost mira. Koristi dosadu da bi naglasio značaj pustolovine i prepuštanja.

Bog se služi ćutanjem da bi nam predočio odgovornost govorenja. Služi se umorom da bi nam omogućio da uvidimo vrednost buđenja. Služi se bolešću da bi istakao blagodeti zdravlja.

Bog koristi oganj da bi nam objasnio vodu. Koristi zemlju da bi nam omogućio da shvatimo vrednost vazduha. Koristi smrt da bi nam predočio značaj života.

Ovo je zapisano u Brevijaru srednjovekovnog viteštva:

„Duhovna energija Puta koristi pravdu i strpljenje da bi pripremila tvoj duh.

Ovo je Vitezov Put: put u isto vreme i lak i težak jer obavezuje putnika da odbaci izlišne stvari i uslovna prijateljstva. Zato on, na početku, toliko okleva da se njime zaputi.

Evo prvog uputstva Vitezovima: izbrisaćeš sve ono što si dosad zapisao u svesci svog života: nespokojstvo, nesigurnost, laž. A na njihovo mesto upisaćeš reč hrabrost. Ako tom rečju započneš putovanje i slediš ga s verom u Boga, stići ćeš tamo gde treba.“

Ratnik svetlosti veruje.

I zato što veruje u čuda, čuda počinju da se dešavaju. Pošto je uveren da njegova misao može da mu izmeni život, njegov život počinje da se menja. Budući da je ubeđen da će sresti ljubav, ta ljubav se pojavljuje.

Da bi verovao u svoj vlastiti put, nema potrebe da dokazuje kako je tuđi put pogrešan.

Ratnik svetlosti donosi odluke. Duša mu je slobodna kao oblaci na nebu, ali on je obavezan prema svome snu. Na svome putu, slobodno izabranom, mora da se budi u doba koje mu nije po volji, da sluša ljude koji mu ne kazuju ništa, da podnosi određene žrtve.

U tome leži snaga vode: nju nikad ne može slomiti čekić niti raniti bodež. I najmoćniji mač na svetu nesposoban je da ostavi ožiljak na njenoj površini.

Voda reke prilagođava se putu koji je moguć, ne zaboravljajući svoj cilj: more. Slaba na izvoru, postepeno zadobija snagu od drugih reka koje susreće.

I, u određenom času, njena moć postaje potpuna.