Paulo Koeljo

shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo to nasred neke pustinje ili usred nekog velikog grada. I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste, sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj i samo postoji taj trenutak i ta neverovatna sigurnost da je sve stvari pod suncem ispisala jedna ista Ruka. Ruka koja budi Ljubav i koja je stvorila jednu dušu bliznakinju za svaku osobu koja radi, odmara se i traži blago pod suncem.

Da bi verovao u svoj vlastiti put, nema potrebe da dokazuje kako je tuđi put pogrešan.

Nikada ne bi trebalo da osuđujemo ljude. Prvo treba da naučimo da ih saslušamo i poštujemo. Stranac je dobar čovek. Nije me ponizio ili pokušao da dokaže da je bolji od mene, iako se možda činilo da jeste. Želeo je da se pohvali svojim veštinama i da za to dobije priznanje, iako je izgledalo kao da me izaziva