Majka ubice

Pamćenje mi nikad nije bilo jača strana, skoro se nisam sećala nikakvih detalja, ali osećanja jesam.

Ako hoćete da koristite moju bol da razmislite o sopstvenim životima, samo izvolite.

Ne, neka iskustva ne želiš bez obzira šta ti donose.

Ljubav može da bude impuls i da nakon toga postupcima preuzmeš odgovornost za nju.

Zadatak je roditelja da stvori smisao u kome će dete da živi. Neki mogući prostor.

Znala sam da vreme za pojedinca nikada ne staje, pre nego što to smrt učini zauvek, ali u životu možeš imati osećaj da bi trebalo da stane. Sve se desi naizgled odjednom, poznate stvari poprime nove oblike i teško ti je da prepoznaš i sebe i druge. To je bolno traganje, i sve što želiš jeste da se vreme zaustavi dok ne dobiješ novu priliku da se prepoznaš u onome što je nekad bilo bezbedno. Ali vreme se nemilosrdno nastavlja i shvataš da tvoj bol nikom drugom ništa ne znači.

Ne mogu da znam koje ti laži daju snage da ustaneš ujutro

Kada se ispostavi da su laži istinite, da li to i dalje može da bude ljubav? I znala sam da je odgovor – da.

Ono što nemaš snage da uradiš kasnije, može biti loš putokaz za buduće izbore.

Da li jedan čovek uopšte može da se odvoji od drugih? Ili mora da može, jer šta bi inače bila usamljenost?