Dama s kamelijama

ali ja sam od onih koji veruju da se i u malom sadrži sve. Dete je malo, a sadrži u sebi čoveka; mozak je mali, a skriva misao; oko je samo tačka, a obuhvata prostranstva.

Vi žalite slepca koji nikada nije video svetlost dana, gluvoga koji nikada nije čuo prirodne glasove, nemoga čija duša nikada nije mogla da progovori, a, pod lažnim izgovorom stida, nećete da žalite ono slepilo srca, onu gluvoću duše, onu nemilost savesti koja izbezumljuje te tužne nesrećnice i koja ih čini nesposobnim da vide dobro, da čuju Boga i da govore čistim jezikom ljubavi i vere.

Sramota je reći, ali mi ne govorimo ovde bez razloga o nemoralu, već pričamo istinit događaj, koji bi možda bolje bilo da prećutimo kad ne bismo verovali da s vremena na vreme treba otkriti mučeništvo tih stvorenja koja ljudi osuđuju ne saslušavši ih i preziru ne rasuđujući dovoljno o njima;

Danas, kada se ima dvadeset pet godina, suze postaju tako retka stvar da se ne mogu dati prvoj ženi koja naiđe. Samo roditelji, možda, koji plaćaju za to da budu oplakivani, bivaju oplakivani srazmerno ceni koju plaćaju.

Mora biti da smo učinili mnogo zla pre nego što smo se rodili ili da treba da uživamo mnogo veću sreću posle smrti, kad Bog dopušta da u ovom životu postoje sve muke ispaštanja i sve patnje iskušenja.

Ljudi su uvek dovodili u vezu prirodu i ljubav, i dobro su činili: ništa ne okružuje tako lepo ženu koju volimo kao plavo nebo, mirisi, cveće, povetarac, samoća blistavih polja i šuma. Ma koliko voleli neku ženu, ma koliko poverenje imali u nju, ma koliko pouzdanje u budućnost koje vam uliva njena prošlost, uvek ste manje ili više ljubomorni.

Ljude kopka da saznaju ono što će ih boleti.

Ali steći istinsku ljubav jedne kurtizane to je pobeda koja je teška iz sasvim drugih razloga. Kod njih je telo iskvarilo dušu, čula su sagorela srce, porok je oklopio osećanja. One već odavno znaju reči koje im se govore, poznaju sredstva koja se upotrebljavaju, pa i ljubav koju bude – prodaju. One vole po zanatu, a ne iz zanosa. Njih bolje čuvaju njihovi računi nego što majke i manastiri čuvaju devojke. Zato one i nazivaju ćudima one ljubavi bez prodavanja, koje s vremena na vreme dopuštaju sebi kao odmor, kao opravdanje ili kao utehu. Slične su zelenašima koji pljačkaju hiljade ljudi, a veruju da su sve iskupili time što su nekom siromahu koji umire od gladi jednom pozajmili dvadeset franaka bez kamate i ne tražeći priznanicu.

ali ja sam od onih koji veruju da se i u malom sadrži sve. Dete je malo, a sadrži u sebi čoveka; mozak je mali, a skriva misao; oko je samo tačka, a obuhvata prostranstva

Najzad, bilo po prirodi ili usled bolešljivosti, u očima te žene blesnule bi s vremena na vreme munje požude, koje bi predstavljale nebesko otkriće za onoga koga bi ona volela. Ali oni koji su voleli Margeritu nisu se više mogli nabrojati, a oni koje je ona volela nisu se još ni počeli brojati.

Ukratko, u ovoj ženi se mogla prepoznati devojka koju je neka malenkost načinila kurtizanom i kurtizana koju bi jedna malenkost mogla učiniti veoma zaljubljenom i veoma čistom. U Margeriti je još bilo ponosa i samostalnosti: dva osećanja koja su, kada ih ko uvredi, kadra da učine ono što može da učini čednost.