Ja sam skroz okej! Pomagajte

Odevna matematika

Dakle, zaista bih volela da obučem tu bluzu, ali treba da je čuvam za ono za dva dana tako da mi preostaje ova košulja, što znači da moram skinuti ovu suknju (jer se ne slažu boje) i uzeti drugi brus da se ne bi otvarala i nosim one pantalone samo što su čizme koje idu uz te pantalone previsoke za šipčenje koje mi predstoji posle podne, pa će ipak biti druge crne pantalone, ali to znači da ću morati da promenim gaćice i zapravo se ova košulja ne slaže s njima tako da ću obući svoju Staru Vernu Haljinu s drugim brusom i obuti Adidasove patike a na poslu imam cipele s potpeticom samo što sam upravo shvatila da kaput koji ide uz Staru Vernu ne ide uz tašnu koju sam ostavila kod ulaznih vrata što znači... alarm za prebacivanje sadržaja. Eto ti obavljene današnje matematike.

Nemoj sebe da spaljuješ da bi nekog ugrejala

Promene se dešavaju. Neizbežnost je čudna zverka.

To što nešto želimo ne znači da je verovatnije da ćemo ga i dobiti.

Dozvoli da ti nešto kažem jednom zasvagda: to što si uplašena, ne znači da nisi hrabra. Istinski si hrabra. Što se više plašiš, veći si junak.

Psovanje, jebiga, pomaže

Čak i u najbliskijim prijateljstvima potreban je prostor. Prostor da s vremena na vreme nešto zajebeš. Jer kad ljudima ostaviš prostor da rastu, tada od njih dobijaš ono najbolje. Tada svi pobeđuju.

Dom koji sam izgradila mesto je puno šarma i reda, a tako bih volela i da moj mozak izgleda kad bih imala mogućnost da počnem od nule i dovedem dekoratere – da bude uredan, topao, mirisan, diskretno osvetljen, bez iznenađenja i s mnogo poklončića, za mene od mene.

Vidimo lepotu koja nije definisana ni prema kome drugom. I mane koje su značajne ako im to dopustimo. Nemamo više tela kakva smo imale s dvadeset. Hvala bogu, nemamo ni mozgove kakve smo imale s dvadeset! Imamo ono što imamo. Imamo sebe.

Da uvežbam da kažem: „Besna sam.“ Sebi, drugima, svetu. Besna sam. A moj bes, kad ga izrazim i kad se za njega čuje, možda će pomoći da se osećam manje besno

Kad se glava prepuni, možda svest nakratko odleti kako bi sačuvala sposobnost?

Vrlo malo toga vam donosi zadovoljstvo jer paničite zbog onoga što ide posle.

Nestrpljenje je neverovatno neprivlačno i nagrizajuće: nije prijatno biti u njegovoj blizini.

To postavljanje dalo nam je oklop – kao što je Simon de Bovoar rekla – da se podudarimo same sa sobom.

Minijaturni popravljači raspoloženja
Jedan od ključnih elemenata opstanka jeste pristup sićušnim grumenima radosti. Ne onim trenucima prosvetljenja koji ti menjaju život, čak ne ni zdravim navikama već sitnim ukradenim zadovoljstvima. Kao što su..

Izbegavaj svakog muškarca koji kaže: „...i ispao sam sasvim dobro.“ Nije.

Kladim se da si ti sa svojim samopouzdanjem, sa svojim sastancima, večerama, vožnjom do posla i s posla i razgovorima deo zdravorazumskih podvala u kojima kolektivno učestvujemo.

Stoga odmah recimo: žene između trideset pete i pedeset pete su najzdravija, najbogatija, emocionalno najinteligentnija i digitalno najpismenija generacija žena u istoriji.

Promene se dešavaju

Možda ne poveruješ u to odmah, ali uz malo truda, prostora, vremena i užasnih momenata, dešavaju se i povremeni pokreti tektonskih ploča koji otvaraju nove nervne puteve. Pa zrelije vidiš uvredu ili nekadašnju nepravdu i najednom osetiš da si minuciozno promenjena. To je neka vrsta sićušnog Hajmlihovog zahvata na srcu. Lepo.

Život je žilav. I ti si

Ova je za one dane kad ti je muka od sranja na koja nailaziš i koja te čine jačom. Kad shvatiš da imaš gomilu nezdravih mehanizama za dovijanje koje treba razlučiti, ali izeš ga, to su ipak mehanizmi za dovijanje. Dovijaš se. A sad i velikim slovima: dovijaš se. Dovraga, ženo, neke depilacije su ti bile teže od ovoga!