Titov prevodilac

I još gore, u Istočnom Berlinu Tita su zvali „pas čuvar na lancu imperijalizma“, a krstili su i njega i njegovu zemlju raznim pogrdnim izrazima.

Koliko se sećam, Tito bi najčešće rekao da govori naški. Kad god bi mogao, izbegavao bi da kaže srpskohrvatski.

Nekoliko puta sam svoje zapise prevodio s jednog na drugi jezik. Doslovno sebe prevoditi prilično je dosadno. Zbog toga uvek ponešto i promenim u tekstu u nadi da ga popravljam, а zapravo ne prevodim, nego na drugom jeziku pišem nanovo.

Mladim piscima održao je predavanje o tome kako treba pisati. Neko ga je tom prilikom zapitao šta misli o socijalističkom realizmu, tada još obaveznom u Jugoslaviji. Njegov odgovor je glasio:

„Pa, znate, kakav socijalizam, takav realizam!“

Švajcarce ne razumem ni kad oni misle da govore pravim nemačkim jezikom, a ne svojim dijalektom koji nazivaju schwyzerdütsch.

Jedna od bezbroj definicija jezika, koja mi se naročito sviđa, glasi da je on element naše emocionalne i socijalne komunikacije.

većini slučajeva to su ljudi iz dvojezičnih ili trojezičnih sredina,

On je bio beskrajno precizan, a to znači – spor. Posao konsekutivnog i simultanog tumača zahteva brzinu uz rizik površnosti i time se bitno razlikuje od onog što čini prevodilac književnih i naučnih dela.

Branimir Živojinović bio je sigurno najbolji prevodilac s nemačkog jezika koga je Srbija ikada imala. Njegovi prevodi Getea, Rilkea i drugih velikih pesnika spadaju u vrhunce, rekao bih, u zvezdane trenutke srpskog prevodilaštva.

Simultano čovek ili ume da prevodi ili ne ume.