Forest Gamp

Možda sam idiot, al većinu vremena, u svakom slučaju, pokušavo sam da uradim pravu stvar – a snovi su samo snovi, zar nisu? Pa šta god drugo se desilo, ja kontam ovo: uvek mogu da pogledam unazad i kažem, barem nisam vodio dosadan život.

Jel znate šta mislim?

Jedan dan sledećeg proleća bilo obaveštenje da će da održe ping-pong turnir i da će pobednik da ide u Vašington da igra za Svevojni šampionat. Ja sam se prijavio i bilo je mnogo lako da pobedim jerbo je jedini drugi što je išta valjao izgubio prste u ratu i stalno mu ispado reket.

Uglavnom, reko bi, ja samo sažaljevam sebe, jer sam nekako došo dotle da sam verovo da ćemo Dženi i ja da se uzmemo jednog dana. I tako, kad sam čuo od njene mame da se ona udala, bilo je to ko da je deo mene umro i neće nikad više da bude, jer venčati se nije ko pobeći. Venčati se je mnogo ozbiljna stvar. Ponekad tokom noći sam plako, al nije puno pomoglo

Den mi je dodo poruku al sam je ja pustio da padne pa pod i samo stajo tamo, shvatajući po prvi put u mom životu kako je zaista biti idiot

Bilo mnogo ljudi što izlazilo i onda, samu-samcitu, vido sam Dženi da izlazi na vrata i ide na jedno mesto ispod nekog drveta i vadi senvić iz papirnu kesu. Ja otišo i nekako se došunjo iza nje, i ona sedi na zemlju, i ja reko: „To baš izgleda mnogo ukusan senvić.“ Ona nije ni digla glavu. Samo je gledala pravo napred, i kaže: „Foreste, to mora da si ti.“

Posle mnogo vremena ja uspeo da sastavim priču njegovog života, i ispalo da je isto žalosna ko i moja

U stvari imaju celu gomilu majmuna tu dole, i pucali su ih u svemir već dosta dugo, al kažu da će Sju da bude najbolja za ovo putovanje jerbo je ženka pa će da bude prijaznija od muškog majmuna, a isto, ovo će da joj bude treći svemirski let. Kad sam to dozno, ja se čudio kako to da nas šalju tamo gore a jedini iskusni član posade je majmun. Baš da se zamisliš, jelda?

Ja pito šta je to, i Mouz kaže: „Evo“, i dao mi jednu malu cigaretu. Ja mu reko da ne pušim, al fala, a Mouz reko: „Nije to obična cigareta, Foreste. Ima ona nešto unutra od čega ti se prošire horizonti.“

Ja reko Mouzu da nisam siguran da baš treba da si širim orizonte, al on nekako insistiro. „Barem probaj“, reko on, i ja razmislijo na minut, i zaključijo da jedna cigareta neće da naškodi, pa sam probo.

Pa da ti ja kažem: bogme mi se zbilja jesu proširili orizonti.

Ja se okreno, i jebo mater ako mi se nije plašt zapalio, pa sam otvorijo prozor i zgrabio ludu oko struka i iskočili mi. Bilo je samo sa prvog sprata, i bilo dole nešto džbunja što nam ublažilo pad, al isto bilo vreme pauze za ručak i stotine ljudi išle po dvorištu. A eto nas, zapaljeni i pušimo se.

Kako sam se ja uvalio u ovo, ja ne znam, to sam ja mislio