Zarobljeni um

Savremenom čoveku koji zaboravlja koliko je bedan u poređenju s onim što može da bude čovek – odričem pravo da budućnost i prošlost meri sopstvenom merom.

sredstvima trudi se da ga učvrsti u uverenju da su nacizam i amerikanizam istovetne pojave, jer izrastaju na osnovu istih privrednih odnosa. On toj propagandi veruje ne mnogo manj

ma trudi se da ga učvrsti u uverenju da su nacizam i amerikanizam istovetne pojave, jer izrastaju na osnovu istih privrednih odnosa. On toj propagandi veruje ne mnogo manj

uverenju da su nacizam i amerikanizam istovetne pojave, jer izrastaju na osnovu istih privrednih odnosa. On toj propagandi veruje ne mnogo man

Nema institucije, nema običaja i navike koji ne bi mogli doživeti promenu. Sve sa čime ljudi žive jeste dar istorijske formacije u kojoj su se našli.

Dijalektički materijalizam (u staljinističkom zahvatu ) odslikava te preobražaje i istovremeno ih oblikuje: oblikuje društvene i političke uslove u kojima čovek više ne ume da piše i misli drukčije no što treba, i istovremeno to „treba“ mora da prihvati, pošto van toga „treba“ ne može nastati ništa vredno.

može li se razmišljati pravilno i pisati dobro ako se ne plovi jedinom strujom koja je realna, to jest koja ima u sebi životnost, pošto je u slozi s pokretom stvarnosti ili i sa zakonima istorije.

Čovek (prihvatimo tu postavku) može da bude samo jedan od instrumenata u orkestru kojim diriguje boginja Istorija.

Neka nastane novi čovek koji ne podleže, nego preobražava svet i misli u skali čitavog globusa, i koji sam stvara istorijsku formaciju umesto da bude njen rob. Samo tako apsurdnost njegovog fiziološkog trajanja može da se iskupi. Treba ga silom, preko patnje, primorati na razumevanje. Zašto da ne pati? Treba da pati.

Kakav je razlog postojanja svih tih predstavnika vrste homo, te besmislene gužve, tih osmeha, tih briga oko novca, tih životinjskih i glupih razonoda?