Leptir u mrazu

Ali ispod ljutnje bolelo me je razočaranje. Užasno je kad se nadaš da je nešto – ili neko – bolje nego što jeste. Okrutno i delotvorno mučenje: neko vas izvuče iz usamljeničkog kaveza, a onda ponovo zalupi vrata.

Namerna nepristojnost ili samo bezobzirnost, svejedno je okrutno.

Bol je kao razbijeno ogledalo, kad se razbije na sredini, pukotine se šire svuda.

Dobro sam ugnjavila maženjem oba psa, polaskana što su se oduševili mojim dolaskom. „Ne očekuj od mene da ti protivrečim.

Užasno je kad se nadaš da je nešto – ili neko – bolje nego što jeste.

„Ne shvataš me ozbiljno.”

„Gledaš na to na pogrešan način.” Stisak mu se pojačao. „Ti si slomljena. Ja sam slomljen. Ne odbacujmo parčiće. Sklapajmo ih zajedno dok ne stvore nešto novo.”

tražim ono što sam imao. Previše sam zauzet željom za onim što trenutno imam ispred sebe.”

Kud god da si odlutala, želim i ja da budem tam

Neke stvari uspeju samo kad ih pustiš da budu onakve kakve jesu.

mu je isijavalo vrelinu, obećavajuću toplinu posle dugih meseci hladnoće.

Voleli su uspomene koje su stvorili na tom mestu”, ispravio me je. „Uspomene koje su stvorili sa ljudima koje vole. Dok god imaju te ljude, to mesto je samo mesto.”