Bet O’Liri

Moj tata voli da kaže: „Život nikad nije jednostavan“.

„Mozak ume da čini čuda kako bi se zaštitio od bola“, kaže mi Mo. „Ali teško će dugo čuvati tajne od ostatka tebe. Da li ti se to već dešavalo? Taj osećaj da se sećaš drugačije verzije događaja ili da ti ono što je bilo izgleda drugačije?“

Čudno je kako lako možeš nekog da upoznaš samo preko tragova koje ostavi kad ode.

Samo, čemu sve to? Ako me je hteo, imao me je. Bila sam njegova – sve bih učinila za njega. Zašto me je tako daleko odgurnuo, a onda se uporno trudio da me vrati? To je tako... čudno. Tako nepotrebno bolno.

Život je često jednostavan, ali ne primećuješ koliko je jednostavan dok se ne razboliš ili ne ceniš svoju fioku sa čarapama dok ne pocepaš jedan par, a drugi nemaš.

Za očaj se mora reći sledeće: on te navodi da ostaviš predrasude.

„Mislim da mi srce malo preskače.“

„Otkad su prošli davni dani, niko nema palpitacije

kažeš nešto istinito mnogo puta, mnogo se potrudiš, pa možda u to i poveruju

Za očaj se mora reći sledeće: on te navodi da ostaviš predrasude

niko ne uspeva da spase druge – ljudi mogu samo sami da se spasu. Najbolje je pomoći im samo kad su spremni