Živojin Petrović

ше скривених преграда у кући и тајних рупа у зидовима. Тим поводом је начелник одмах ан

Уместо увода
Србија је одувек имала богаташе и онакве и овакве. Неке од њих, због њихових задужбина и доброчинстава за живота памтимо и дан-данас, стотинама година након њихове смрти и сигуран сам да ће вам, ако ништа друго, њихова имена звучати бар познато: капетан Миша Анастасијевић, Илија Милосављевић Коларац, Лука Ћеловић Требињац, Никола Спасић, Сима Андрејевић Игуманов, Влајко Каленић… О свима њима и многим другима испричани су и забележени бројне приче, сведочења и

– То је један добар и поштен старац… Особењак је био одувек, сада је оронуо, мало је и болестан. Оно што је радио није ништа тако страшно. Можда би неки богаташ његових година још горе ствари чинио, то се никада не зна шта коме може да падне на памет од толике раскоши…

– То је све масло оног лекара Костe Живановића. Он је хтео у Шапцу да буде председник општине, а Ђоки Јовановићу то се није допадало. Ђока је најбогатији човек у Шапцу и он се увек пита. И тако се сада Коста Живановић свети и мени и Ђоки и хоће мене да прогласи лудим и постави ми неког тутора и тако напакости Јовановићу… Ти људи тврде да Ђока треба да ми врати неких осам милиона динара. Којешта, то су све срамне измишљотине!

капетан Миша Анастасијевић, Илија Милосављевић Коларац, Лука Ћеловић Требињац, Никола Спасић, Сима Андрејевић Игуманов, Влајко Каленић

Сава је опасна и мислим да ће она једнога дана потопити свет

Ако има настране погледе, то још не значи да је душевно болестан. Уосталом, ко данас нема настраних погледа

На крају, како то увек бива када живот режира и пише романе, али и по оној старој народној: „На мрзану кућа остаје“,

Ето видите, чинити добра дела – данас значи бити луд.’

Рођена је у Циган-мали, пространом пределу насељеном још од средине 19. века муслиманским породицама које су у Хабзбуршкој монархији називани Цигани, док су касније Турци тај део прозвали махала, те остаде погрешан назив – Циган-мала.