Fransesk Miraljes

odnosno, priprema telo za brzo reagovanje

druge strane, egzistencijalni vakuum tipičan je za savremena društva u kojima čovek radi sve ono što i drugi ili ono što mu se kaže, umesto da radi ono što želi. Taj vakuum obično se kompenzuje ekonomskom moći, fizičkim zadovoljstvima ili emocionalnom tupošću, a može dovesti čak i do samoubistva.

psihijatri su ustanovili da su najveće šanse da prežive imali oni koji su imali postavljene ciljeve van logora i osećali da je neophodno da odatle izađu živi.

Da bismo to postigli, moramo da nastojimo da što više vremena provodimo baveći se aktivnostima koje nas uvode u stanje toka, umesto da se prepuštamo aktivnostima koje nam pružaju trenutno zadovoljstvo,

Da bi čovek mogao dugo da ostane koncentrisan, bitno je da mu je ono čime se bavi izazov.

ada se sportista bori u finalu za zlatno odličje, ne sme da razmišlja o tome koliko je ta medalja dragocena, već mora da bude prisutan u trenutku, mora da se prepusti toku.

Čim se to uradi, anksioznost nestaje i čovek se sa zadovoljstvom saživljava s aktivnošću koju obavlja.

tinskih udruženja.

„Ne produžava hrana život, tajna je u smehu i uživanju“,

Mabui je srž svakog pojedinca kao živog bića. To je naš duh i izvor životne energije. Mabui je besmrtan i zahvaljujući njemu smo jedinstveni.

„Da čovek ne bi brinuo, najbolje je da izađe na ulicu i pozdravi se s ljudima. Ja to radim svakog dana. Izađem na ulicu i kažem ’dobar dan’ i ’doviđenja’. Onda se vratim kući i radim u bašti. A uveče se nađem s prijateljima.“