bookmate game

Juval Noa Harari

  • MrMijancompartió una citael año pasado
    U istoriji je svaka tačka raskrsnica. Samo jedan pređeni put vodi od prošlosti u sadašnjost, ali se mnoštvo puteva grana ka budućnosti. Neki od tih puteva su širi, ravniji i bolje obeleženi, te je otud i verovatnije da ćemo njima poći, ali ponekad istorija – ili ljudi koji istoriju stvaraju – pravi neočekivane obrte.
  • m1a5j9a3compartió una citahace 5 meses
    Vrste koje su se razvile iz zajedničkog pretka okupljene su u jedan rod. Lavovi, tigrovi, leopardi i jaguari su razne vrste koje pripadaju rodu Panthera. Biolozi svaki organizam nazivaju dvočlanim latinskim imenom, čiji prvi član označava rod, a drugi vrstu. Lavovi se, na primer, zovu Panthera leo – vrsta leo iz roda Panthera. Možemo pretpostaviti da je svako ko čita ovu knjigu Homo sapiens – vrsta sapiens (pametni) iz roda Homo (čovek)
  • m1a5j9a3compartió una citahace 5 meses
    Ljudska bića razvila su se u istočnoj Africi pre približno dva i po miliona godina, iz jednog starijeg roda čovekolikih majmuna, zvanog australopiteci (Australopithecus), što znači južni majmuni
  • m1a5j9a3compartió una citahace 5 meses
    Ljudska bića u Evropi i zapadnoj Aziji razvila su se u homo neandertalenzisa (Homo neanderthalensis), što znači čovek iz doline Neandertal, ali ga obično jednostavno zovemo neandertalac. Zdepastiji i mišićaviji od nas sapijensa, neandertalci su se dobro prilagodili hladnom podneblju zapadne Evroazije u ledeno doba. Istočnije oblasti Azije nastanjivao je homo erektus (Homo erectus), uspravni čovek, koji je tamo uspeo da opstane gotovo dva miliona godina, što znači da je bio najdugovečnija vrsta ljudskog roda koja je ikada postojala
  • m1a5j9a3compartió una citahace 5 meses
    Na indonežanskom ostrvu Javi živeo je homo soloenzis (Homo soloensis), čovek iz doline Solo, prilagođen životu u tropskim oblastima. Na jednom drugom ostrvu u Indoneziji, ostrvcetu po imenu Flores, praljudi su prošli proces smanjivanja. Ljudska bića dospela su na Flores kad je nivo mora bio izuzetno nizak i do ostrva se moglo lako stići s kopna. Kad je nivo mora ponovo porastao, neki ljudi ostali su zarobljeni na ostrvu, koje nije naročito obilovalo izvorima sredstava za opstanak. Krupni ljudi, kojima je potrebno mnogo hrane, pomrli su prvi. Sitniji su imali više uspeha u preživljavanju. Iz pokolenja u pokolenje, ljudi na Floresu postajali su sve patuljastiji. Najviši primerci ove jedinstvene vrste, koju su naučnici nazvali homo florijenzis (Homo floresiensis
  • m1a5j9a3compartió una citahace 5 meses
    današnji Evroazijci nisu čisti sapijensi, nego mešavina sapijensa i neandertalaca. Isto tako, kada je sapijens dospeo do istočne Aije, ukrštao se s tamošnjim erektusom, tako da su Kinezi i Korejci mešavina sapijensa i erektusa
  • m1a5j9a3compartió una citahace 5 meses
    Suprotno gledište, nazvano teorija zamene, pripoveda sasvim drugačiju priču – o neuklapanju, odbojnosti, pa možda čak i genocidu. Prema ovoj teoriji, sapijens i druge ljudske vrste imali su različitu anatomiju i, najverovatnije, drugačije navike parenja, pa čak i telesne mirise. Usled svega toga, nisu bili naročito seksualno zainteresovani jedni za druge, a čak i ako bi se neki Romeo Neandertalac i Julija Sapijens i zaljubili jedno u drugo, ne bi mogli da donesu na svet plodno potomstvo
  • m1a5j9a3compartió una citahace 5 meses
    papagaj može da izgovori bilo šta što bi mogao i Albert Ajnštajn, i pored toga da oponaša zvonjavu telefona, zvuk zalupljenih vrata i zavijanje sirena. Ajnštajnova premoć nad papagajem, ma kakva bila, svakako nije počivala u vokalnim sposobnostima. Šta je to dakle toliko posebno u našem jeziku
  • m1a5j9a3compartió una citahace 5 meses
    Teorija o tračarenju može vam se učiniti kao nekakav vic, ali brojna proučavanja je potkrepljuju. Govorkanja i danas čine ogromnu većinu sveukupne ljudske komunikacije, pa bila ona u obliku mejlova, razgovora telefonom ili novinskih kolumni. Govorkanja nam toliko prirodno idu od ruke da nije teško zamisliti da se naš jezik i razvio upravo u ovu svrhu. Mislite da profesori istorije kad izađu na ručak razgovaraju o razlozima zbog kojih je izbio Prvi svetski rat, ili da nuklearni fizičari provode pauzu za kafu čavrljajući o kvarkovima? Ponekad. Češće ipak tračare o profesorki koja je uhvatila muža u neverstvu, ili o svađi između šefa katedre i dekana, ili o kolegi koji je, ako je verovati glasinama, kupio sebi novi leksus od sredstava za istraživački projekat. Govorkanja se obično bave nepodopštinama i prekršajima. Pronosioci glasina bili su prvobitna sedma sila, novinari koji su izveštavali društvo o svemu što se zbiva i tako ga štitili od šarlatana i besposličara
  • m1a5j9a3compartió una citahace 5 meses
    Majmuna nikad ne biste uspeli da ubedite da vam da bananu obećavši mu zauzvrat beskrajno obilje banana u majmunskom raju kada umre
fb2epub
Arrastra y suelta tus archivos (no más de 5 por vez)