Tina Harnesk

Mislim da čovek nikad ne prestaje da čezne za domom. Bez obzira na to šta postaneš i gde završiš, tvoje srce ima koren

Kaj se pitao kako će njihov razmaženi i pomalo debeljuškasti gradski mačak biti prihvaćen u društvo očvrslih, verovatno grubljih mačaka iz severne Švedske. Možda bi trebalo da mu stave ogrlicu sa šiljcima da mu poveća ugled i pojača autoritet. Tako da mu drugi ljubimci ne upropaste lepu belu frizuru. Kaj se nasmejao toj slici i vratio se razgovoru.

Bez obzira na to šta postaneš i gde završiš, tvoje srce ima koren.“

Ledeni vetrovi januara grizli su ga oštrim zubima – i spolja i iznutra.

Osećala je toliku zavist i bes zbog nepravedne raspodele otkucaja srca u prirodi.

Oko njih su s grana padale kapljice, a sivke letele u niskim krugovima oko ostataka mesa na okamenjenoj masti.

Izgledalo je kao da se grlenim kricima podsmevaju ljudima jer su poverovali da je išta na belom svetu ispod njihovih krila slučajnost.

Možda je prilazu trebalo još nekoliko lopata šljunka, ali ni to ih nije zabrinjavalo. Dom je bio, i uvek će biti, dovoljno dobar za njih.

Volela je Mimi, volela je žene oba sina. Sasvim prirodno ih je uključila u porodicu, a zatim s poletom dočekala dvoje unučadi, decu koju su njegov mlađi brat i njegova mladalačka ljubav Evelin podarili svetu.

Možda će doći leto, ali neće biti kao ostala. Trava će se zazeleneti, a mladunci životinja će se prvi put kotrljati po sunčanoj zemlji.

Ali ništa neće biti kao leta koja su ona i Bjera doživeli zajedno.

Mislim da čovek nikad ne prestaje da čezne za domom. Bez obzira na to šta postaneš i gde završiš, tvoje srce ima koren.“