Ja Džasi

Stara Gospođa je govorila kako samo tela umiru. Duhovi lutaju. Nalaze Asamando, ili ga ne nađu. Ostaju uz svoje potomke da ih vode kroz život, da ih teše, ponekad i da ih plaše kako bi ih razbudili iz magle nevoljenja, neživljenja

Mislila je da je Grejam poput nje, čitač, samotnjak, ali dok ga je posmatrala kako odlazi s tom devojkom, znala je da se razlikuju. Videla je s kakvom je lakoćom, neopaženo kliznuo u drugi svet, kao da mu je uvek tu bilo mesto.

Uvek je govorio kako je spajanje muškarca i žene istovremeno i spajanje dve porodice. S tim činom idu preci, čitave istorije, ali isto tako i gresi i prokletstva. Deca su otelotvorenja tih zajednica i snose udar i težinu svega.

Želiš li da znaš kada si slabić? Slabić si kad se prema nekome ponašaš kao da ti pripada. Snažan si kad znaš da svako pripada sebi.“

U tvome životu ne treba da bude mesta za kajanje. Ako si u trenutku dok si to radila osećala da ti je misao bistra, osećala sigurnost u sebe, zašto bi se onda kasnije kajala?“