Rendi Ingermanson

Medvedić ode do table. „Za svakog od tvoja četiri glavna lika, želim da zapišeš sledeće podatke.“

On napisa na tabli:

listovi za kratke opise likova

Ime:

Uloga:

Cilj:

Ambicija:

Vrednosti (dve ili više):

Sažetak u jednoj rečenici:

Sažetak u jednom pasusu:

Zlatokosa je fotografisala tablu telefonom. „Zašto tražiš više od jedne vrednosti?“

„Zato što je većini ljudi stalo do više stvari. A one mogu da budu u sukobu. Ako neko ima suprotstavljene vrednosti, to vodi u unutrašnji sukob, i onda on postaje nepredvidiv.“

je napisala sažetak u jednoj rečenici i sažetak u jednom pasusu za glavni lik. Ali i svi ostali likovi imaju svoju ličnu priču. Svako od njih misli da je junak svoje lične priče. Ta priča nije ista kao lična priča junaka tvog romana. Moraš da razumeš ličnu priču svakog lika u svom romanu. Moraš da znaš šta ih pokreće, šta žele u životu, i kako su naumili da se domognu toga.“

Glavni cilj književnosti jeste da se čitaocu priušti ono što ja zovem ’snažnim emotivnim doživljajem’

odete da pišete svoju priču, nećete je pisati za sve žive. Izabraćete svoju ciljnu publiku i odrediti je što uže znate i umete. Pisaćete priču da biste oduševili svoju ciljnu publiku. Neće vas zanimati niko drugi.“

1. Izaberite ciljnu publiku koju želite da oduševite.

2. Napišite najbolju priču koju možete, težeći upravo toj ciljnoj publici.

3. Kad objavite priču, plasirajte je samo vašoj ciljnoj publici.

4. Vaša ciljna publika će je ispričati ostatku sveta.

Pohađala sam marketing na fakultetu. Taj četvrti korak je san svih ljudi koji se bave marketingom. Zove se ’od usta do usta’.“

Olakšano pravljenje nacrta – kako sastaviti zaplet romana.“

Tajna pisanja romana krije se u tome da se unapred sastavi zaplet.

Naučila je da romanopisci, kad govore o nacrtu, zapravo misle na sinopsis – kratak pregled priče koji predočava osnove zapleta.

sinopsis može da bude dug od pedeset do stotinu strana. Ili više.