Vladimir Tabašević

Jedna žena reče, za neku drugu reku, kako je „užasno plitka“ i ja se u toj rečenici udavih

Jedna strela pogodi u telo mene načinjenog od hiljadu nekih nas i svi tada, namah, budemo nemirni, blizu smrti i tako dalje, i tako sve dalje od divljanja, radosti i ko će znati čega sve ne, svega onoga što je život koji divno kulja na sve strane.

lep, svoj, na note, u rupama sav, ničiji, kao zvezda. Iznad žrtve, a žrtva