Hejzel Prajor

Neverovatno je koliko možeš da budeš srećan ako se samo usredsrediš na prave stvari.

Ako postoji jedna stvar koju ne podnosim, to su vrata koja su ostala otvorena

Napokon počinje Zemlja nam je važna, jedina emisija koju vredi pogledati od celonedeljnog programa. Sve ostalo su seks, reklame, poznate ličnosti u kvizovima, poznate ličnosti pokušavaju da kuvaju, poznate ličnosti na pustom ostrvu, poznate ličnosti u kišnoj šumi, poznate ličnosti intervjuišu poznate ličnosti i još čitava gomila šarlatana koji se svojski trude da postanu slavni (i pritom neverovatno uspešno prave budalu od sebe). Zemlja nam je važna dobro dođe kao predah od svega toga jer nam na mnogo načina pokazuje koliko su životinje razumnije od ljudi.

Gospodin Sedlbou me obaveštava da postoji osamnaest vrsta pingvina (devetnaest ako se mali pingvini računaju kao posebna vrsta), među kojima su mnoge ugrožene. On kaže da je za vreme snimanja emisije razvio duboko poštovanje i divljenje prema tim pticama – prema celoj njihovoj rasi, prema svakoj vrsti i prema svakom pingvinu posebno. Oni žive u najsurovijim uslovima na planeti a ipak prihvataju svakodnevne izazove s užitkom i raspoloženjem zbog kojih bi se mnogi ljudi postideli.

Ljude koji bacaju otpatke po prirodi treba streljati.

„Na ovom svetu postoje tri vrste ljudi, Veri.“ (Zvao me je Veri.) „Ima onih koji kvare svet, onih koji ne donose nikakvu promenu i onih koji svet ulepšavaju. Budi među onima koji ga ulepšavaju ako možeš.“

Pingvini su borbeni i tvrdoglavi. Oni nikad ne odustaju.

Eno ga, recimo, naš usamljeni crni pingvin Garavi. Još uvek sedi na tom gnezdu, strpljivo čeka i očajnički se nada da će njegova princeza doći jednog dana.

Reći ću nešto sebi u prilog: tako dobro teram po svom.

Želim da ih zviznem u glavu, nateram ih da shvate da vrstu zapravo i čine njeni pojedinci. Ti pojedinci su bitni. Upravo su ljudi poput njih krivci za ratove u kojima se hiljade miroljubivih pojedinaca žrtvuje za takozvani plemeniti cilj. Osvrćući se na prošlost, kažemo da je ova strana pobedila a ona izgubila, ali pobednika zapravo nema. I šta je s hiljadama muškaraca, žena i dece koji su pobijeni tom prilikom? Zar nikom nije stalo do njih? Svaki pojedinac je bitan. Svako ponaosob.

Još me više čudi to što me je moja beba pingvin izgleda zavolela. Ako ga podignem na krevet, on mi dopuže do pregiba ruke i privije se uz mene. Svesna sam da sva mala stvorenja vole da traže nešto toplo gde će se sklupčati ali ne mogu a da ne budem presrećna što sam, u ovom slučaju, to nešto ja.