Mona Kasten

Dani bez tebe bili su gadni, Babls. Prosto sam osećao da ništa nije kako treba“, tihim, promuklim glasom rekao je Kaden. „Nedostajao mi je tvoj smeh. Tvoja sposobnost da mene navedeš da se smejem. Način na koji ti polazi za rukom da od mene napraviš čoveka kakav hoću da budem.“

mu je opušteno ležala na ivici otvorenog prozora

Zurila sam u nju s nevericom. „