Mona Kasten

Šta mi mogu demonske žute oči, ako me slika mojih sopstvenih očiju u ogledalu mnogo više plaši?

Šta su metalne kandže, spram velikih, hladnih ruku koje na koži ostavljaju modrice?

Šta je besmisleno urlanje u poređenju s tihim rečima koje mi cepaju srce? Ta čudovišta sam, naime, mogla da proteram među stranice knjiga. Ali s ovim čudovištem morala sam da živim

Ti nisi pokvaren, Kadene. Samo si malo iskrivljen. To nije ništa što ne bi moglo da se popravi.

Kosa mu je bila razbarušena, a lice zgužvano na neki očaravajući način.