Džordž Eliot

istoričari nam kazuju da ljudi nikad nisu sitničarski ispitivali ponašanje velikih osvajača kad god su im njihova osvajanja bila po volji.

Ljudi koji imaju uspeha hoće ponekad pomalo i da se svete, prosto radi zabave, kad im prilika zgodno dođe i ne šteti poslovima. Takve male hladnokrvne osvete imaju vrlo veliki uticaj u životu; one prelaze sve stepene pakosti, izbacuju sposobne ljude iz sedla, ili ocrnjuju karaktere nepromišljenim govorom

onog mučnog, potčinjenog i rđavo nagrađenog truda, onog detinjastog tumačenja prirode što seljačkom životu daje poetičnost. U ovom svetu postoje konvencionalna društvena gledišta i navike, ali bez obrazovanja i uglađenosti – doista vrlo prozaičan oblik ljudskog života! – naduvena ugledna ličnost vozi se staromodnim dvokolicama, a ovozemaljska uživanja ne sadrže ni predjelo. Gledajući ove ljude izbliza, vidim kod njih malo vere, još manje pravoga hrišćanstva, čak i onda kad je gvozdena ruka nesreće ugrozila njihovo posedovanje ovoga sveta. Njihova vera u nevidljivo Biće, ukoliko se ona uopšte ispoljava, najviše podseća na neznaboštvo; a njihovo shvatanje morala, iako sasvim čvrsto i nesumnjivo, nije ništa drugo do nasleđeni običaj. Vi ne biste mogli da živite među takvim ljudima koje ne oduševljava težnja za lepim, plemenitim i uzvišenim; vi se ljutite na ove glupe ljude i žene kao na svet koji nije u skladu sa zemljom na kojoj živi – nije u skladu sa ovom bogatom ravnicom kroz koju velika reka večno teče napred i slabo bilo stare engleske varoši vezuje za snažnije otkucaje srca sveta. Jako sujeverje, koje šiba svoje bogove ili svoja sopstvena leđa, izgleda da je u većem skladu sa tajnom ljudske sudbine nego što je mravlji duhovni život ovih Dodsonâ i Taliverâ.

Delim vaše mišljenje u