Robert Jordan

Kad god bi se hodnik otvorio u kolonadu s četvrtastim stubovima, ako je ispod bilo vrta, stupalo se po strogo pravilnim rešetkama, a svaka leja bila je iste veličine, grmlje i patuljasto drveće strogo potkresano i na jednakim razmacima.

Dugi redovi konja gde je dvadesetak ljudi, dobro uvijenih zbog zime, lopatama ubacivalo balegu u ručna kolica.

I najkraći mogući pogled na dva muškarca s mačevima pod plaštovima bio je sasvim dovoljan da svi malčice ubrzaju hod.

„Kasapin niz ulicu kaže da ta dvojica kupuju od njega“, dodade Ninaeva, „ali uvek samo koliko njima treba.“