Štefani Štal

Važno je i pitanje kakav uzor su čoveku roditelji dali. Ako je devojčica, na primer, imala veoma dragu, ali pomalo slabu majku, koja se stalno prilagođavala dominantnom ocu, poistovećivanje s majkom može da razvije principe i uverenja kao što su: „Žene su slabe“, „Moram da se prilagođavam“, „Ne smem da protivurečim.“ Ili će, s druge strane, distancirajući se od majke, razviti principe i uverenja kao što su: „Moram da se branim“, „Nikad ne smem da se potčinim“ i „Muškarci su opasni.“

Ako dete od roditelja doživi premalo uvažavanja i razumevanja svojih osnovnih potreba, ono će se mnogo truditi da postigne uvažavanje i razumevanje. Deca rade skoro sve da bi se dopala roditeljima. Ako su roditelji, dakle, za ljubav sposobni tek u ograničenoj meri i/ili teško mogu da se užive u osećanja i želje svoje dece, dete preuzima odgovornost za to da mu veza s roditeljem uspe.

Mnoga principijelna uverenja nastaju u prvim godinama života, kroz interakciju između deteta i najbližih osoba koje brinu o njemu.