Nikola Banašević

Biskup je pljeskao rukama.

– Tako se besedi! – uzviknu on. – Izvrsna je stvar, i doista divna, taj materijalizam. Ne može ga ispovedati ko mu drago. Ali ne prevari onoga ko ga ispoveda; taj neće glupo dopustiti da ga proteraju kao Katona, ili kamenuju kao Stefana, ili spale živog kao Jovanku Orleanku. Oni koji su uspeli da se naoružaju tim divnim materijalizmom imaju tu radost da se osećaju neodgovornim i da veruju da mogu bez ikakva uznemiravanja sve progutati, mesta, sinekure, dostojanstva, dobrim ili rđavim putem stečenu vlast, unosne prevrtljivosti, korisna

VIII
GOSPOĐA VIKTIRNIJEN TROŠI

. Pod tim uslovom ona prestaje da bude jalova ljubav za nauku i postaje prvi i najviši način čovekovog otkupljenja, i ona se tako uzdiže i od filozofije postaje religija.

Filozofija ne sme biti balkon podignut nad tajnom samo zato da bi je mogla lako posmatrati, i bez drugog cilja osim da zadovolji ljubopitstvo.

Ostavljajući da razvijemo svoju misao drugom prilikom, zadovoljićemo se da kažemo da ne razumemo ni čoveka kao polaznu tačku, ni napredak kao cilj bez ovih dveju sila koje su dva pokretača: verovati i voleti.

Napredak je cilj, ideal i uzor.

Šta je ideal? Bo