Džon Kenedi Tul

slomom srednjovekovnog sistema, bogovi Haosa, Ludila i Lošeg Ukusa došli su na vlast.“ Ignacije je pisao u svesku na male linije.

Za pet godina koliko je bio posvećen ovom poslu, proizvodio je u proseku samo šest pasusa mesečno. Nije mogao ni da se seti šta je napisao u nekim sveskama i shvatio je da su neke ispunjene uglavnom škrabotinama. Međutim, razmišljao je smireno Ignacije, Rim nije sagrađen za jedan dan.

Ignacije krenu da rukuje i usredsredi se. Najzad mu se javi vizija, poznati lik velikog i odanog ovčarskog psa koji mu je bio ljubimac kad je bio u srednjoj školi. „Av!“ Ignacije je gotovo čuo Reksa. „Av! Av! Grr!“ Reks je izgledao kao da je živ. Jedno uvo mu je bilo spušteno. Dahtao je. Prikaza skoči preko ograde i pojuri za štapom koji se nekako našao usred Ignacijevog jorgana. Kako mu se smeđe-belo krzno približavalo, Ignacijeve oči se raširiše, ukrstiše i zatvoriše, a on se, onemoćao, zavali među četiri jastuka, nadajući se da ima papirnih maramica u sobi.