Luiza Mej Olkot

volim bezazlene majmunluke s vremena na vreme; zar ih ne voliš i ti?“

„Da, oni nikom ne smetaju i zato majmuniši, ali nemoj da podivljaš, važi? Inače će doći kraj svim našim provodima.“

„Biću svetac na kvadrat.“

bolje je biti srećna stara usedelica nego nesrećna supruga ili devojka bez obraza koja jurca da ulovi muža“

Pa i jesam srećna i neću gunđati; ali izgleda mi da što više čovek ima, to više želi, zar ne?

vrlina ipak jeste sama sebi nagrada.

Valjda je nekim ljudima urođeno da budu drugima po volji bez truda, a nekim da uvek izgovore i urade pogrešno na pogrešnom mestu.“

ljubav proteruje strah, a zahvalnost ume da pobedi ponos.

S vremena na vreme, u ovom nezanimljivom svetu, zaista se desi ponešto što liči na neku čudesnu priču, a to je i te kakva uteha.

puna srca su se prelila, spirajući gorčinu prošlosti i ostavljajući samo slatkoću sadašnjosti

nada može utešiti ljubav, a vera omogućiti mirenje sa sudbinom.

ljubav je jedino što možemo poneti sa sobom kad pođemo odavde, a to neizmerno olakšava kraj.“