Norman Dojdž

da je izlaganje televiziji u uzrastu između jedne i tri godine povezano s poremećajima pažnje i problemima s kontrolisanjem nagonskih impulsa u kasnijim fazama detinjstva.

Zbog toga što smo u stanju da se menjamo, podložni smo preteranom preoblikovanju pod uticajem kulture i društva, sve do tačke gde smo se toliko udaljili od svoje istinske prirode da smo se otuđili sami od sebe.

Mercenih se smeje dok priča o tome. „Da vam ispričam šta se dogodilo kada sam objavio da je mozak plastičan. Bio sam izložen neprijateljskom postupanju. Ne znam kako bih to drugačije nazvao. Ljudi su u prikazima pisali na primer: ’Bilo bi to zaista zanimljivo kada bi bilo istinito, ali to je nemoguće’ – kao da sam naprosto sve izmislio.“

Lokalizacionisti su mu se suprotstavili zbog toga što je tvrdio da mape mozga mogu da menjaju svoje granice i svoje funkcije čak i u zrelom starosnom dobu.

mozak sa svakom zasebnom aktivnošću koju obavi menja samu svoju strukturu, usavršavajući sopstvene sklopove da bi se bolje prilagodio zadatku postavljenom pred njega.

To suštinsko svojstvo mozga počeli su da nazivaju neuroplastičnost

Jedan od ovih naučnika dokazao je čak da razmišljanje, učenje i razni oblici postupanja mogu da aktiviraju ili dezaktiviraju naše gene, oblikujući

time anatomiju našeg mozga i naše ponašanje – što je svakako jedno od najizuzetnijih otkrića u XX veku

mozak menja i shvatanju da se struktura mozga razlikuje od pojedinca do pojedinca i da se menja tokom života svakog od nas.

Neuroplastičnost je u stanju da stvori fleksibilnije, ali takođe i rigidnije oblike ponašanja –

Kada se neka određena plastična promena odigra u našem mozgu i čvrsto se uspostavi u njemu, ona potom može da spreči druge promene. Puni raspon ljudskih mogućnosti shvatićemo jedino ako budemo razumeli i pozitivne i negativne efekte plastičnosti