U osami manastira

Poetski zapisi U osami manastira prvo su Bekerovo delo prevedeno na srpski jezik i, ujedno, prilika da se i naši čitaoci upoznaju s do sada neprevođenom španskom postromantičarskom književnošću listajući njene najblistavije stranice.
Delo U osami manastira čini desetak lirskih zapisa u omiljenoj romantičarskoj književnoj formi — pismima, koja je pesnik, tokom boravka u manastiru u Verueli, upućivao svojim madridskim prijateljima i čitaocima u prestonici, budući da su bila objavljivana na stranicama El kontemporanea.
Zidine drevnog i ruševnog cistercitskog manastira predstavljaju idealnu pozornicu na kojoj će se odvijati intimna drama što prožima pesnika. Svojim postojanjem one svedoče o prolaznosti života, ali i o nekim drugim vremenima; prizivaju u sećanje dane blistave istorije, slave, silne vere u Boga, u junaštvo, u plemenitost, u lepotu. U tom dekoru gde se prelamaju prolazno i večno Beker otvara svoju dušu, iskren do ogoljenosti i jednostavan do patetičnosti, te otkriva svu dramatičnost dubokog osećanja usamljenosti i bola pred neumitnošću smrti, u sukobu s pritiskajućom žudnjom za podvigom kojim se iskoračuje iz smrti i ulazi u svevremenost.