Kad su ruže cvetale

Baka joj je jednom rekla da čovek može kriviti gene za ružnoću i obrazovanje za neznanje, ali da ništa ne može biti izgovor za odsustvo duha i dosadu.

Zasada je proces bio jedva primetan, samo pukotina širine vlasi kose u njegovom čvrstom, pouzdanom umu. Ali ona je znala da će s vremenom postati ranjiv, kao ime ispisano na pesku prepušteno nadolazećoj plimi. Bomber nije zapažao sitne promene, kao što deca ne zapažaju sitne prehlade. Junis je proživljavala svaku sekundu. Srce joj se već slamalo.

„Vreme je, ljubavi moja. Vreme je da odeš.“

Bio je njen sever, jug, istok, zapad; njena radna sedmica i nedeljno odelo.

Bila je njegov mesec i zvezde i omiljena pesma. Mislili su da će njihova ljubav večno trajati, i nisu pogrešili.“

Pronašao sam nadahnuće za priče u delićima tuđih života. Pomogli su mi da se vratim

Mod se vratila u Ulicu Koper kao boca sumporne kiseline u obliku starice. Mirni

bogati i neobuzdani ­društveni život, na račun komšija. Tanki zidovi

Trebalo bi da kažem da mi je drago što sam vas upoznala, ali bi to verovatno bila laž.“

može kriviti gene za ružnoću i obrazovanje za neznanje, ali da ništa ne može biti

širokim repertoarom sitnih tortura