Zagrli me čvrsto

Ljubav je naš bedem, osmišljen tako da obezbedi emocionalnu zaštitu, da bismo uopšte mogli da se uhvatimo ukoštac sa usponima i padovima sopstvene egzistencije.

Ovaj nagon za emocionalnim vezivanjem – da se pronađe neko ka kome se možemo okrenuti i reći: „Zagrli me čvrsto“ – uronjen je u naše gene i naša tela. On je osnova za život, zdravlje i sreću, ništa manje nego nagoni za hranom, skloništem i seksom. Potrebna nam je emocionalna povezanost sa nekoliko nezamenljivih ljudi da bismo stekli fizičko i mentalno zdravlje neophodne za preživljavanje.

„I da li si od života dobio ono što si želeo?

Jesam.

A šta si želeo?

Da sebe zovem voljenim, da osetim da sam

Na Zemlji voljen.“

– Rejmond Karver

Čak i da žele da se zbliže, oni to ne mogu. Džimovo iskustvo je savršeno objašnjeno naslovom pesme Notorius Čeri Bomba: „Teško je noću ljubiti usne koje su te psovale čitavog dana“.

Sada znamo da je ljubav vrhunac evolucije, najprinudniji mehanizam ljudske vrste.

Onda kada se raspravljamo ili svađamo sa partnerima, svi mi iskusimo strah. Ali za one koji su sigurno privrženi, to je trenutni prekid. Strah se brzo i lako umiri onda kada shvatimo da ne postoji objektivna pretnja ili da će nam partner ponovo pružiti osećanje sigurnosti ako to tražimo od njega. Za one krhke, strah pak može biti sveprožimajući

kulturološki uspostavljenim društvenim i psihološkim idejama o odraslom dobu: zrelost znači biti nezavisan i samom sebi dovoljan.

U svakom slučaju, mislili smo da o ljubavi znamo sve što treba da se zna. Ljubav je, jednostavno, kratkotrajna, zamaskirana seksualna zaluđenost. Malo ulepšan Frojdov bazični instinkt. Ili neka vrsta detinjaste potrebe da se oslonimo na drugog. Ili je moralni čin – nesebična žrtva koja se pretežno ogleda u davanju nego u traženju ili dobijanju.

Potrebna nam je emocionalna povezanost sa nekoliko nezamenljivih ljudi da bismo stekli fizičko i mentalno zdravlje neophodne za preživljavanje.

ljubav čini da se emocionalno vezujemo za nekolicinu dragocenih osoba koje nam mogu ponuditi sigurno utočište od životnih oluja.

Ukoliko znaš da je voljena osoba tu i da će biti kraj tebe kada je pozoveš, sigurniji si u svoju valjanost, svoju vrednost. A i svet je manje zastrašujući kada imaš na koga da se osloniš i kad znaš da nisi sam.