Kraljica senki

Kako je to bilo?“, tiho je upitala Manon. „Voleti.“

Jer to je bila ljubav – ono što je možda jedina Asterin od svih Gvozdenzubih veštica osetila i otkrila.

„Bilo je to kao da sam svakog dana pomalo umirala. Ali kao da sam bila živa. Bila je to radost toliko potpuna da je bila bol. To me je uništilo, raščinilo i prekovalo. Mrzela sam to jer sam znala da ne mogu da pobegnem i znala sam da će me to zanavek promeniti. A ona mala veštica... i nju sam volela. Volela sam je neopisivo – ne mogu da ti kažem ništa drugo osim da je to bila najmoćnija stvar koju sam ikada osetila, veća od besa, od požude, od magije.“

Nekada je mislila da je rođena da postane kraljica.

U međuvremenu je naučila da je rođena da bi bila vučica.

Na tu kocku ćeš morati da se odvažiš. Može da proba da na osnovu toga dela – pa da vidi gde će završiti.“

Njihove smrti ravne su njihovom ponašanju za života

Manon je preživela prilično usran dan, što nije mala stvar ako se u obzir uzme njenih sto godina iskustva

jednog dana mene više neće biti, a tebi će biti potrebno da sve oružje u tvom arsenalu bude oštro i spremno za napad

uobičajene protuve, srećne što mogu da uživaju u tuđoj bedi

Predugo sam živela ne tražeći odmazdu. Praštanje me ne zanima.“

Teško je igrati igru kada ne znaš pravila.“

da će ubrzo videti one koje je svih ovih godina tajio u svom pokidanom srcu.

I zato je trpeo groznicu, mučninu i bol. Ubrzo – ubrzo će ga Smrt pozdraviti