sr
Libros
Almudena Grandes

Frankenštajnova majka

Godine 1954, mladi psihijatar Herman Velaskes vraća se u španski gradić Sjemposuelos nakon 15 godina egzila u Švajcarskoj, gde se sklonio od građanskog rata. Počinje da radi u ženskom sanatorijumu za duševno obolele „Presveto srce”.

Njegova najčuvenija pacijentkinja je Aurora Rodriges Karbaljejra, koja je 1933. upucala svoju ćerku Hildegart sa četiri hica u glavu, tvrdeći da ima pravo da je ubije baš kao što bi umetnik imao pravo da pocepa crtež kojim je nezadovoljan.

U pitanju je istinit događaj koji je u to vreme bio najudarnija vest u svim španskim medijima.

Aurora poseduje veliko obrazovanje, neupitan autoritet i neverovatne pedagoške ambicije koje joj neretko pomračuju um. Jedna od njenih štićenica je i Marija Kastehon, medicinska pomoćnica koja svojim misterioznim, ali i skromnim poreklom privlači mladog psihijatra.

Tri sudbine se prepliću u nerazmrsivo klupko tajnih istorija, naklonosti, potisnutog besa i nepodnošlji-vog tereta puritanske Španije, koja grca pod Frankovim terorom. Zašto je Aurora ubila svoju ćerku, ko je u stvari Marija i da li Herman može da kontroliše svoja osećanja, onako kako bi jedan psihijatar morao to da učini?
Frankenštajnova majka je peti i poslednji roman u nedovršenoj sekstologiji Epizode beskonačnog rata Almudene Grandes, jedne od najznačajnijih modernih španskih spisateljica.

Romani nisu međusobno povezani, ali zajedno čine jednu duboku i nadasve potresnu analizu Frankove Španije i svih strahota koje je ta diktatura donela sa sobom.

Prerana smrt Almudene Grandes sprečila ju je da napiše finalni roman, ali to svakako ne umanjuje veličinu ovog grandioznog književnog projekta, koji je obeležio ne samo karijeru ove spisateljice već se slobodno može reći i celokupnu savremenu špansku književnost.
693 páginas impresas
Propietario de los derechos de autor
Blum izdavaštvo
Publicación original
2022
¿Ya lo leíste? ¿Qué te pareció?
👍👎

Opiniones

  • Verica Zivadinoviccompartió su opiniónel año pasado
    👍Me gustó
    🔮Profundo

    Моћна књига, богата сликовитим призорима који се памте и на којима се дуго бориш с мислима о историјским неправдама и феноменима који сламају људе и цивилизацију

  • Dijana Seniccompartió su opiniónhace 13 días
    👍Me gustó
    🔮Profundo
    💡He aprendido mucho
    🎯Justo en el blanco
    💞Romántico
    🚀Adictivo

    Knjiga koju ću obavezno kupiti, nemoguće je objasniti šta je sve ova knjiga, ne razumijem kako nije dobila Nobelovu nagradu za književnost. Oslobađajuća, feministička književnost...

  • Svetlana Jelićcompartió su opiniónhace 8 meses
    👍Me gustó
    🔮Profundo

    Jedna od onih "velikih" knjiga, posle kojih vam treba vreme za razmišljanje i vraćanje na neke misli, likove, na neka osećanja.
    Žao mi je što Almudena Grande nije ostvarila svoj projekat do kraja i jako želim da pročitam još neko od njenih dela.
    Još dugo će mi u mislima biti atmosfera Frankove Španije, sveta iz vremena Hitlera i Sjemposuelosa sa svim napaćenim dušama u njima. Paralelne priče iz malih i velikih psihijatrijskih sredina o borbi za preživljavanje, očuvanje normalnosti za sebe i druge i ponekad, samo ponekad, i za izuzetnost...

Citas

  • Dijana Seniccompartió una citahace 14 días
    ono što me je začu­di­lo jeste to što joj nije palo na pamet da mi kaže da, ako ne želim da se udam, kažem da neću i odem. Rosa­ri­to to nije rekla, nije ni pomi­sli­la na to, jer je uzi­ma­la zdra­vo za goto­vo da je za devoj­ku poput mene, siro­maš­nu i siro­tu, na lošem gla­su, bez iko­ga da je uzme u zaš­ti­tu, bilo nemoguće suprot­sta­vi­ti se volji nastoj­ni­ce Sjem­po­su­e­lo­sa, želji muš­kar­ca koji je bio spre­man da se ože­ni njome i zdra­vo­ra­zum­skom sta­vu čita­ve zajed­ni­ce. Tako sam shva­ti­la da kave­zi nisu uvek bili spo­lja, u vidu pret­nji i uce­na moć­nih lju­di. Mogli su biti i unu­tar nas, usa­đe­ni u našem telu, u duhu svih izgu­blje­nih žena koje su krot­ko pri­hva­ta­le sud­bi­nu koju nisu bira­le, samo zato što su dru­gi odlu­či­li da je u nji­ho­vom naj­bo­ljem inte­re­su da posta­nu pri­stoj­ne
  • Dijana Seniccompartió una citahace 16 días
    nje­gov osmeh je brzo ispa­rio. – Pone­kad mno­go boli da raz­miš­ljaš o lju­di­ma koje voliš, zar ne? To je jako ružno, nepra­ved­no, ali kada se čovek ose­ća usa­mlje­no, posta­je sebi­čan. Moraš mno­go da voliš sebe, da misliš samo na sebe, da saža­lje­vaš samo sebe da bi se izvu­kao.
  • Dijana Seniccompartió una citahace 16 días
    Sve je to bila isti­na. Ali to je bila bed­na, prlja­va isti­na, špan­ska isti­na. Ona koju je otac Armen­te­ros sejao na kur­se­vi­ma hriš­ćan­stva. Ona koja je seks pre­tva­ra­la u arti­kal na crnom tržiš­tu, zado­volj­stvo u ile­gal­nu aktiv­nost, telo u pred­met zlo­či­na. Ona koja je ispra­zni­la srca žena poput Pasto­re da bi ga ispu­ni­la tuđom kri­vi­com, usa­đe­nom na pre­va­ru, koja je pre mno­go godi­na guše­njem ubi­la slo­bo­du kojom je ulu­do nasta­vi­la da se hva­li. Ona koja je tro­va­la maš­tu devo­ja­ka, farbajući u crno ono što bi tre­ba­lo da bude roze. Ona koja je poni­ža­va­la želju nji­ho­vih moma­ka, trpa­ju­ći ih u crven­ka­stu, prlja­vu vla­gu več­nog podru­ma u kome se tama izjed­na­ča­va­la sa svetlošću dana. Ona koja je izvi­to­pe­ri­va­la radost pretvarajući je u porok, koja je sreću pre­tva­ra­la u sla­bost, koja je kožu pre­tva­ra­la u put do pakla. To je bilo obič­no sra­nje, pokret­ni zatvor od čistih buda­laš­ti­na, koji je zaro­blja­vao čula, telo i um svih Špa­na­ca.

En las estanterías

fb2epub
Arrastra y suelta tus archivos (no más de 5 por vez)