Ljubav prema Čileu i izrazita nostalgija, čine kamen temeljac ove knjige. Neprestano prisustvo prošlosti, osećaj odsustva iz sopstvene domovine, melanholija zbog gubitka, svest da je svuda strankinja i lutalica u ovoj knjizi Izabela Aljende okuplja sva osećanja koja ovakva situacija podrazumeva, i prenosi nam ih sa mudrošću i humorom. Prosejan kroz pogled i uspomene autroke, Čile se preobraća u zemlju koja je stvarna, ali ujedno predstvalja i deo mašte; to je jedna stojička i gostoljubiva zemlja, utočište odvažnih muškaraca i snažnih žena, koji su čvrsto vezani za tlo na kojem žive. Ali, iznad svega, ona predstavlja pozornicu autorkinog detinjstva: ljupko prizvani u sećanje, ovde se iznova vraćaju u život njena nekadašnja porodica, kuća njenog dede i njene bake, ceremonijalni obedi, priče o nesporazumima…i duhovi koji su je oduvek pratili.
