U senci masline

Zapitao sam se zašto ljudska bića mrze mapu svog života vidljivu na njihovim telima, dok su ovakvo stablo, ili izbledela slika, ili gotovo napuštena, nenastanjena zgrada, hvaljeni zbog starine.

Dakle – razmišljam – šta sam naučio na ovom letovanju?
Da ima raznih vrsta ljubavi, da se javlja u različitim oblicima i vidovima.
Može se zaraditi, ali se ne može platiti.
Može biti data, ali nikad kupljena.
A kad je stvarno tu, čvrsto je valja držati.
Tu stvar, ljubav.

„Tako što moraš. Jednom mi je jedna od mojih bolničarki kazala da je čoveku u životu dato samo ono s čim može da se izbori“, kazala je zamišljano.

Da ima raznih vrsta ljubavi, da se javlja u različitim oblicima i vidovima.
Može se zaraditi, ali se ne može platiti.
Može biti data, ali nikad kupljena.
A kad je stvarno tu, čvrsto je valja držati.
Tu stvar, ljubav.

„Pa u tome i jeste stvar, zar ne? Mislim, niko ne zna šta će uraditi u nekoj situaciji sve dok...“ – slegao je ramenima – „sve dok ne dospe u tu situaciju.“

Oblikovao sam usnama reč nemoralnost gledajući se u ogledalu. Volim reči. Sakupljam ih, kao što moji školski drugovi skupljaju sličice ili devojke, zavisno od nivoa zrelosti. Volim da ih izvlačim, slažem i uklapam u rečenicu da bih izrazio misao što preciznije.

Pođi za senkom, od tebe žuri

Probaj da pobegneš, ona te juri.

Ben Džonson

Iz nekog razloga, kad god sam u avionu, mislim o umiranju. Da budem iskren, svuda mislim o umiranju. Možda je biti mrtav

Čulo mirisa je zaista najmoćnije od svih čula, pomislila je. U stanju je da probudi i vrati određeni trenutak, atmosferu, s prodornom preciznošću.

Trenutno se ogledam u ogledalu. Suze me peckaju jer, kad ne gledam u svoje lice, u mašti mogu da budem ko god hoću.