Одушевљен савршенством свог недавно осликаног портрета, младеначка дориан сива изражава жељу да лик на платну може старење и промену на свом месту. Када се његова жеља испуни, портрет постаје његова ружна тајна, пошто прати силазну путању декаденције и окрутности која оставља трагове само у деградираној слици портрета. Ауторово незаборавно представљање неморалне погодбе и њених посљедица приповиједа се његовом карактеристичном оштроумности и дијамантној прози. Резултат је прича која је шарена и контроверзна као њен неупоредиви аутор.
