Горски цар

Горски цар је дебитански роман српског књижевника Светолика Ранковића, објављен 1897. у Београду. У њему се приповеда живот сеоског младића Ђурице, који временом постаје хајдук и убица. С обзиром на то да су сва збивања у овом роману окренута главном јунаку жанровски се одређује као роман личности, а пошто су у њему осликана унутрашња стања јунака сматра се једним од првих психолошких романа српске књижевности. Са становишта историјске периодизације Горски цар припада епоси реализма, тачније његовој последњој фази раслојавања.