Bio sam Titov špijun

Svaki Srbin je genetski špijun.

Narodom se vlada strahom i obećanjima.

– Izvinite, bih li mogao zamoliti da izađem i uzmem jedan sendvič? Mislio sam do kuhinje u Konaku. – Pogleda me čovek kao da sam lud i neočekivano krajnje vulgarno odbrusi:
– Ma nemoj da ti jebem mater, sjedi tu i gladuj.

Ja imam neko čudno mišljenje o cveću, lepo je i miriše dan-dva, a onda je jadno, uvelo i neprijatno miriše. Ne berem ga i ne poklanjam, ali uživam da ga gledam u prirodi. Razni ljudi – razne ćudi i shvatanja

Džema Bijedić im je 1974. dodelio muslimansku naci­o­nalnost, a do tada su se izjašnjavali kao Srbi, Hrvati ili neopredeljeni.

Amerikanci Iranu prodaju oružje, to su astronomske sume. Menjaju se luke i brodovi. Vatikan je jak i ima prste u svim službama.

ju da ovi žele da naprave novi rajh. Celu Evropu plaše Rusima i tako ostvaruju ciljeve. Naša emigracija

Muzika, diskretna svetla i pokoji osvetljeni brodić koji plovi. Ovakvi trenuci se pamte večno, ali su već sutra prošlost, kao i sve ostalo, i ponovo tražimo neku novu sreću i uživanje

sam se dokopao hotela Mažestik. Moj ujak, stara policajčina, koga sam mnogo poštovao, uvek mi je govorio: „Izbegavaj taj hotel, mi ga neprestano kontrolišemo, tu je stecište obaveštajaca mnogih stranih službi.“

sam se dokopao hotela Mažestik. Moj ujak, stara policajčina, koga sam mnogo poštovao, uvek mi je govorio: „Izbegavaj taj hotel, mi ga neprestano kontrolišemo, tu je stecište obaveštajaca mnogih stranih službi.“