„Škorpija je morala da pređe preko potoka. Zamolila je žabu da je prenese na drugu obalu na leđima. Ona ju je pitala: Kako da znam da me nećeš ubosti? Škorpija ju je uveravala da neće, zato što bi i ona potonula pa bi se oboje udavili. Žabi je to zazvučalo razumno pa se složila se da je prenese. Kada su stigli nasred potoka, škorpija ju je ubola.“
Uzmakao je u odgovor na moj novi nasrtaj. Napadala sam sa sve manje energije. Muzika je slabila i zamirala. Škorpija je ubijala žapca ubodima. Osuđivala je i sebe na smrt. Ponovo smo se priljubili jedno uz drugo, spremni da skupa potonemo u rečnu vodu.
„Žaba je pitala škorpiju zašto ju je ubola“, završio je Tirus priču. „Škorpija je odgovorila: To mi je u prirodi.“