Obično petkom

Доиста верујем, да друга љубав не сме да буде друга. Мора да се избрише све што је пре ње било, као да се никада није волело ни сањало, и да све почне из почетка.

Друга љубав, ако је права, мора бити прва љубав.

Говорим вам то врло трезвено. Много пута смо кратковиди на разне начине. То није посао за очног лекара. То је више питање човекове душе.

Ухапсио сам себе својим сопственим животом.

Сва срећа што сам једини на овом свету. Што су сви остали слободни.

У Лондон су јој слали сланину. У Париз чак и хаљине. Стално је живела од провинције коју је презирала. Све службене путеве платила јој је провинција. Сваки радни дан у књижици платила јој је провинција. А она се вечно стидела провинције. И сажаљевала је.

Неки тамо Толстој рекао је једном, а многи су то после на разне начине понављали, рекао је да човек може и у Јасној Пољани, у селендри једној руској да направи престоницу света, само ако се он осећа као престоница.

Свакога дана ми доживимо безброј песама. Оне се сакупљају у нама, а неупућени зову то искуством.

Неки тамо Толстој рекао је једном, а многи су то после на разне начине понављали, рекао је да човек може и у Јасној Пољани, у селендри једној руској да направи престоницу света, само ако се он осећа као престоница.

Нисам, кажем, болестан, него сам несрећан. Имам муку на души.

И молим вас да ме схватите, ништа ви не чините човеку кад му откупите збирку извађену из торбе. Учинили сте нешто себи самом. Не вреди да вам одам тајну: шта. Видећете то, ако у великој трци са свакодневицом нађете мало времена, па ту књигу и прочитате.

Зар не примећујете да све мање читамо, а све више говоримо? Зар не примећујете да књига не постоји само због писца, него и због читалаца?

Уосталом, ово је Месец дана књиге. Октобар. Можда има и таквих који не знају чак ни то о том октобру.

И опада нешто у нама.

Говоримо о безначајним стварима. Венемо, ђаво га однео, као то лишће, као та јесен, као тај град који гледамо месецима, годинама из исте перспективе.

Јесен је, значи, у нама.

није ми било јасно како одједном човек може тако да нестане. Као маслачак. Дунеш у њега. И нема га