Portret jedne dame

Ružno je biti prostak, biti ljubomoran i zavidan, biti neiskren, biti surov.

Odakle potiče ta uverenost da vrednost mora biti cenjena? Nije li sva istorija puna primera uništavanja vrednosti? Nije li mnogo verovatnije da neko ko je plemenit mora da pati, baš zato što je plemenit? Zar prema tome sreća ne pretpostavlja izvesnu vulgarnost?

U svom antreu uvek imam mali orkestar. Njegova dužnost je da svira bez prekida. Na taj način čini mi dve izvanredne usluge: sprečava da spoljašnji glasovi sveta prodru u moje privatne odaje, a zatim navodi svet da misli da se unutra stalno pleše.

Ostade zato da stoji i dok je tako stajala, talasi emocija, koji u takvim trenucima zapljuskuju osećajna bića, oživeše prošlost u njoj.

Ona primeti u njegovim očima svetlucanje jedne pomisli koja je i nju mučila, od koje se možda i plašila

Ona je uvek primećivala da prolazi bolje s pametnim ženama nego s luckastim kao što je sama. One luckaste nikad nisu mogle da razumeju njenu inteligenciju, dok su one inteligentne – istinski inteligentne – uvek imale razumevanja za njenu šašavost

Njen jadni poletni duh uvek je bio nošen velikom željom da čini sve najbolje i ništa dosad nije bilo u stanju da ga ozbiljno obeshrabri.

žrtvujući tu temu svečanom ćutanju,

Njeno konačno prihvatanje represivnog stanja zasnovano je na osećaju da žena preuzima javnu odgovornost prema bračnoj instituciji kada postane supruga

Kao majstor uverljivog psihološkog realizma, Džejms nas vodi nekoliko puta na mesta kojima junakinja nema pristup, i upravo u tim odlomcima počinjemo da se za nju sve više plašimo budući da joj o sudbini odlučuju drugi iza leđa.