Ostaci dana

gospodin nosi svoje odelo: on neće dozvoliti ni razbojnicima, ni okolnostima da mu to odelo strgnu s tela pred očima sveta; on će ga zbaciti onda, i jedino onda, kad to bude hteo, uvek i neizbežno kada je sasvim sam. To je, kažem, pitanje „dostojanstva“.

Gospođice Kenton, ako ste stekli utisak da ste već danas, u ovim godinama, postigli savršenstvo, onda nikada nećete dosegnuti do visina do kojih ste bez sumnje kadri da dosegnete.

Žao mi je što to kažem, ali po svemu se čini da su se mnoge porodice, pa i one najplemenitijeg roda, spremno upuštale u međusobno takmičenje i da su, šepureći se, uživale u tome da svojim gostima „prikazuju“ s kakvim majstorstvom njihov batler barata tim trivijalnim veštinama.

dostojanstvo“ batlera je neraskidivo povezano s njegovom sposobnošću da ne izneveri profesionalno biće u kojem obitava

I zato smelo tvrdim: „dostojanstvo“ batlera je neraskidivo povezano s njegovom sposobnošću da ne izneveri profesionalno biće u kojem obitava. „Mali“ batleri će svoje profesionalno biće i pri najmanjem povodu napustiti zarad onog privatnog. Za takve osobe – biti batler znači igrati neku pantomimsku ulogu; pri najmanjem potresu, fasada popušta i ispod njenog površinskog sloja ukazuje se glumac. Veliki batleri su veliki zahvaljujući sposobnosti da se do krajnjih granica svojih moći nastane u svojoj profesionalnoj ulozi; njih neće poljuljati spoljni događaji, ma koliko bili neočekivani, bolni ili poražavajući. Oni nose svoj profesionalizam onako kako otmen

Kažem vam, gospodine, gorko ćete zažaliti ako se ne odšetate do gore. Nikad se ne zna, kroz godinu-dve može da bude i prekasno. – Pa se nasmeja, rekao bih, dosta nepristojno. – Bolje se vi popnite dok još možete.

Sada, međutim, u tišini ove sobe, ipak mislim da ću prvi dan ovog putovanja zapamtiti ne po katedrali i ne po drugim čarobnim prizorima što ih nudi Solzberi nego pre svega po prelepom, nezaboravnom engleskom predelu koji mi se jutros ukazao s vidikovca. Uopšte ne sumnjam da se u nekim drugim zemljama mogu videti mnogo spektakularniji prizori.

lupam glavu oko toga zato što čovek zbilja ne zna kada će i zašto biti primoran da se predstavi kao ličnost iz Darlington hola, pa je veoma važno da u takvoj prilici bude odeven onako kako njegovom položaju i dolikuje

Naposletku, kad bolje razmislim, ne bi ni bilo tako glupo posvetiti se tome – pogotovu ako u šali leži ključ za ljudsku toplinu.

da zauzmem pozitivniji stav i pokušam što lepše da provedem trenutke koji su preostali od mog dana. Na kraju krajeva, šta dobijamo time što se večito vraćamo u prošlost i sebe krivimo zato što naši životi nisu ispali onakvi kakve smo želeli?