Domina

Po onome što sam čula o ljubavi, umnogome je slična novcu. U oba slučaja su prisustvo i odsustvo isti – kad je tu, kao i da nije; kad nije tu, stalno ti je na pameti. A i jedno i drugo prate upozorenja, na koja niko ne obraća pažnju.

Čuvajte se onoga što mislite da vidite.

Sećanje je čudno, ono što zaboravimo i ono što se ureže u pamćenje.

Tišina nije uvek ista.

Retka su saznanja, u datom trenutku, da imate upravo ono što ste želeli

Na prvoj slici iz izgnanstva nalazi se kurva, devojka po imenu Lena, predstavljena kao Magdalena u ekstazi. Naslikana je u bojama smrti – crvenoj, beloj i crnoj. Većim delom platna preovlađuje tama. Glava joj je zabačena, neprirodno bujne usne rastvorene i suza što klizi iz oka jedini je nagoveštaj pokajanja.

Dakle, ipak je mislio da sam dovoljno dobra. Nisam bila ogorčena. Seks i razumevanje. Možda bismo mogli da izgradimo nešto na tome. Jedan nemilosrdan čovek je svojevremeno rekao kako veštačka svetlost uzajamnog uvažavanja predstavlja najuži horizont ljudske duše, ali ipak je bilo lepo bar jednom ga osetiti

Klaustrofobična podređenost njegovih slika, njihovo svođenje sveta na sputanost jedne prostorije obmanjuju nas čak i kad nas ubede da jasno vidimo. Nema ničeg drugog, kako onda možemo da se prevarimo? A ipak smo toliko opsednuti gledanjem da nas simultani prizori njegovih radnji zaslepljuju. Slikanje je varanje. Čuvajte se onoga što mislite da vidite.

„Ovo je vaša kuća?“

Reflektorke su se upalile kad se kapija otvorila. Mislila sam da sam videla dovoljno primera neukusa koji novac može kupiti, ali chez Ranković bio je – zločin. Ako bih zatvorila jedno oko, izgledalo bi možda kao ružičasta gipsana verzija dvorca Šenonso s tri okrugle kule nad veštačkim jezerom; a ako bih zatvorila drugo, onda je postajao pravi španski barok, bogato ukrašen prugama cementa koji se obrušava. Postojao je i pokretni most. A gipsani sibirski tigar u prirodnoj veličini kezio je zube iznad čelične kapije visoke tri metra.

Restoran koji je Dušan izabrao nalazi se na obali Dunava, ispod zidina stare tvrđave. Nekadašnja skladišta na pristaništu pretvorena su u pomodne restorane i kafiće s pogledom na reku. Malo pre osam pridružila sam se gomili devojaka koje su se odlučno teturale pristaništem. Sve smo nabadale na visokim potpeticama po širokoj kaldrmi. Politička izolacija jeste uništila srpsku ekonomiju, ali učinila je eugenetička čuda. Većina devojaka bila je visoka gotovo metar i osamdeset, a imale su manekenska tela i butine nalik trkačkim kobilama koje se pružaju unedogled, otkrivene uskim mini-haljinama ili majušnim suknjicama bez obzira na vreme. Bile su prirodno prelepe