Na ostrvu pisaćeg stola

Treba biti mlad i živeti, ali ni u tome ne treba preterivati

i popularan najviše u svojoj porodici. Nikad nisam mislio
o tome da ću nešto postati, a najmanje ovo što sam danas.
Zbog toga nisam ni postavljao uslove — u kome gradu da
živim, u kakvom stanu, čime da me hrane i kako da me
oblače. To nisu mogli sanjati ni moji roditelji, drugovi i
učitelji, pa sam dobijao jela, pića, batina i dvojki koliko je
pripadalo i svakom drugom dečaku mojih godina.
Međutim, ne žalim se. Bilo je sjajno. Više se i ne sećam

A to o čemu ćeš pisati, dešava ti se baš sada, u sedmoj, desetoj

Postoji nekoliko ljudi proverene pameti i ukusa, mojih
prijatelja, kojih se plašim! Njih ima pet-šest i ja za njih
pišem. Od njih me je najviše sramota. Druge poštujem, a
mojim prijateljima verujem.

Smatram da oni koji rano

ustaju veruju, oni koji kasno ležu, sumnjaju. Prirodno je

da čovek posle spavanja ima više vere nego pred spavanje.

Kad počne da sumnja, on zaspi i prespava zaključke koji

su zli.

Danas se uspešno mogu konzervirati i mladost i lepota.

To ste mogli videti, ubrzano raste proizvodnja tih konzervi.

Ako ste imali mogućnosti da ih probate, mogli ste se

uveriti da to nisu ni ona mladost, ni ona lepota.

Ukusnija je i lepša prirodna starost od veštačke

mladosti.

Pokazalo se da nema boljih domaćina i čuvarkuća od

onih koji su lako stekli mnogo. Poslednje što su kupili bilo

je oružje. Da se brane od drugih lopova.

Mudri uživaju, glupi objašnjavaju svoje utiske

Rečima se brane samo oni koji nemaju drugih dokaza

Pametni pisci cene svoje čitaoce. Ne trude se da im

objašnjavaju notorne i jasne stvari.