Lucinda Riley i Harry Whittaker – Atlas

Ako sam protekle godine išta naučila, to je da je sadašnji trenutak sve što imamo. Nastojte, ako ikako možete, u kakvoj god da se situaciji nalazite, uživati u njemu. I nikada se ne odričite nade - ona je iskonski plamen koji ljudska bića drži na životu.

»Znate što ja mislim?« nastavila je. »Mislim da su naši životi kao otkucaji srca. Malo rastu pa malo padaju. A što vam to govori? Da ste žive, drage moje.«

»Ljubav je kao stablo: raste sama od sebe, ukorjenjuje se duboko u našem biću i nastavlja cvjetati usprkos skršenu srcu. Neobjašnjivo je to da, što je više slijepa, to je odvažnija. Nikada nije jača nego kad je lišena svakog razuma...«

Ako ne promijeniš smjer u kojem ideš, mogao bi završiti tamo kamo si krenuo. <

»Nema smisla pokušavati kad je nešto unaprijed osuđeno na propast. Tako samo gubiš vrijeme.«