sr
Libros
Goran Petrović

Unutrašnje dvorište

  • Ivana Petroviccompartió una citahace 5 años
    Завладала је стаклена тишина.
  • Ivana Petroviccompartió una citahace 5 años
    Вечерас ти промени завесе на прозорима. Одабери неке светлије, без облака, ако може са извезеним пуним месецом.
  • Ivana Petroviccompartió una citahace 5 años
    Низали су се предели, расли су и венули ветрови, омицали се дани, излегле дуге су училе да лете,
  • Ivana Petroviccompartió una citahace 5 años
    Шта су то јава и сан
    Човек је јава и сан. Јава је његов лик, а сан његов одраз. Прву од близанаца људи показују. Њом се диче, њу фотографишу, она им служи за препознавање и легитимисање. Друго, оно од сна сачињено, људи брижљиво чувају, често затварају, некада крију. Са њим воде разговоре у два ока. Од њега страхују, јер им је познато да је одраз старији од лика.
  • JelenaVeracompartió una citahace 21 días
    Шта су то јава и сан

    Човек је јава и сан. Јава је његов лик, а сан његов одраз. Прву од близанаца људи показују. Њом се диче, њу фотографишу, она им служи за препознавање и легитимисање. Друго, оно од сна сачињено, људи брижљиво чувају, често затварају, некада крију. Са њим воде разговоре у два ока. Од њега страхују, јер им је познато да је одраз старији од лика.
  • JelenaVeracompartió una citahace 21 días
    Многи од нас нису свесни да сваког дана доживљавају пријатна изненађења. Ето, мало ко је размишљао колико је добро што сваког јутра, после буђења, тако брзо научимо да ходамо, говоримо, гледамо... Иако је од рођења из сна протекло тек пет минута, можемо да обављамо и најсложеније радње. Трен пре смо оживели, а сада већ пијемо кафу, шминкамо се, сами се облачимо, способни смо да без ичије помоћи једемо, чак и да промишљено заборављамо тек исањани сан.
  • JelenaVeracompartió una citahace 21 días
    Конфекција је једини диктатор који је успео да освоји цео свет. Она по кратком поступку осуђује све своје противнике на смрт.
  • JelenaVeracompartió una citahace 21 días
    Најчешће се греши приликом следећих невероватних догађаја: застакљивања месечине, шетње висећим мостом и одгајања печурака великих као куће.
  • Vladislavacompartió una citahace 7 meses
    Шта би било да нема наших мајки које спречавају да се ишта баца? Шта би нам остало да нема наших чуварних мајки и наших брижних жена које не допуштају да се било шта расипа? Свет би се свео на фасциклу, на прашњаву кутију смештену на врху ормара, на одбачени картонски кофер у подруму, на нахткасну коју нико не отвара, на празне, обрнуте тегле у шпајзу, на шатулицу крцату ситницама, на фиоку или две успомена.

    Нама, као, ништа не треба. Прерасли смо. Превазишли смо. Имамо свега. На речима нам није стало ни до живота. Бахати мушки сој. У суштини много патетичнији од тих, како их ми називамо „тугаљивих“ стварчица. Недостаје нам само простор. Да се ширимо, размећемо и прскамо од самозадовољства.
  • Vladislavacompartió una citahace 7 meses
    Страшна је та „очна болест“ поимања света. Почне тако што мислиш, чак наводно утврдиш, да није велико ово, па оно, затим и да оно до онога није ништа нарочито... И тако редом, све око тебе се смањује, скупља се, а заправо ти постајеш све мањи или све мање радознао, у сваком случају све мање спреман да будеш опчињен – тачно оном брзином којом и одрасташ.
fb2epub
Arrastra y suelta tus archivos (no más de 5 por vez)