Kapija

Da samo mogu sve iznova... Opet bih isto. Opet bih sve iz početka. Iste greške, istim žarom, udarajući u iste zidove. Da opet mogu sve iznova... Samo bih jednu stvar promenila.

Opet bih isto. Opet bih sve iz početka. Iste greške, istim žarom, udarajući u iste zidove. Da opet mogu sve iznova... Samo bih jednu stvar promenila.

Na kraju, kada se podignu zavese i upale svetla, kada posle svega legneš u krevet, kada se napravi presek stanja i prebroji novac... Na kraju se vrednuje samo ko te voli bez ičega, golog, umotanog u čaršav, mrtvog umornog. Na kraju, vrednuje se samo ko te je zavoleo ne znajući šta imaš, ne znajući čak ni tvoje ime.

Moj razum istinski veruje u izreku: „Ako voliš nešto – oslobodi ga, ako ti se vrati – oduvek je bilo tvoje“.

Kada jednom obuješ cipele o kakvima sanjaš, teško je vratiti se u one koje ti se nikada nisu dopadale, koje si morao da nosiš jer si samo njih imao.

Žene uvek polude kada im neko krade vreme sa muškarcem koji im se dopada. Žene uvek polude za onim za čim neko drugi već ludi.

Neke trenutke ne možeš da preslikaš. U nekim očima ne vidiš sebe. Neke usne mogu da ljube ožiljke, ali ne i da ih obrišu. Neke ruke mogu samo da te maze ali ne i da te pomaze. Pored svakoga možeš da zaspiš ali samo pored jedne osobe ne vrištiš u snu. U nekim danima odjekuje smeh, ali se nikada ne nasmeješ. U nekim noćima se ruše zidovi ali se nikada ne sruše. Neki koraci te ponesu predaleko, ali nisu to tvoje daljine. Neke sumnje te odnesu u nove blizine kojima nikako da se približiš. Nisu to tvoje noći. Nisu to tvoji dani. Nisu te ruke, oči, usne... nešto tvoje. Nisi to ti. Nisi tako zamišljao sve. Nisi se tome nadao. Grliš sopstveni očaj, prizivajući da ti se vrati dobro staro zlo, nešto najbolje što ti se ikada desilo. Shvataš da te nikada ništa nije bolelo, već da si boleo samog sebe. Shvataš da si lečio rane koje, u poređenju sa svakim uzaludnim pokušajem sreće, ne bole. I shvataš da nije bitno ko ti leči rane, koliko su rane duboke i zašto su nastale. Shvataš da se neke stvari samo jednom u životu dogode i da postoji samo jedna osoba... Sa kojom si spreman na smrt da iskrvariš.

kartama, u ruskom ruletu ne možeš da varaš. Zato je on poprilično zabavan, ukoliko ga ne igraš sam sa sobom. Pištolj niko ne repetira tako dobro kao sećanja na dane kada si verovao da si besmrtan.

Ljudi vole da beže. Čovek bi bio najsrećniji da može stalno da beži. U jednom trenutku moraš da ostaneš

,,Panika? To je izgovor za sreću kada veruješ da je ne zaslužuješ“.